Izvor: Politika, 15.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki sam probirač
Želeo bih da odigram neku novu ulogu i da se vratim pozorištu
Dramski umetnik Bora Todorović ovogodišnji je dobitnik nagrade Saveza dramskih umetnika Srbije za životno delo "Dobričin prsten". Todorović je 22. laureat ovog vrednog priznanja koje će mu biti uručeno u decembru.
Tokom višedecenijske glumačke karijere Bora Todorović je ostvario veliki broj pozorišnih i filmskih uloga. Najdužu glumačku etapu imao je u Ateljeu 212 gde je igrao u predstavama "Maratonci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trče počasni krug", "Čudo u Šarganu", "Radovan Treći", i mnogim drugim. U Zvezdara teatru ostvario je zanimljive pozorišne role, a filmska publika pamti ga po ulogama u filmovima "Balkan ekspres", "Nacionalna klasa", "Tajvanska kanasta", "Ko to tamo peva", "Dom za vešanje", "Podzemlje", "Profesionalac"...
Vest da je ovogodišnji dobitnik nagrade "Dobričin prsten" zatekla ga je u Bigovu, gde uživa u čarima prirode.
● Velikom broju nagrada koje ste tokom bogate karijere dobili za svoj rad dodali ste i "Dobričin prsten". Šta ta nagrada znači za Vas?
– To je kruna, nešto što se zaista teško dobija jer znači vrhunsko priznanje koje se dodeljuje za celokupan glumački rad. Meni pričinjava veliku sreću i radost. Tokom proteklih godina bio sam izdvojen od javnosti. Sada me je ova nagrada vratila u žižu interesovanja, tako da se ne snalazim baš najbolje. U vreme kada je odlučivano ko će biti novi laureat "Dobričinog prstena" nisam bio u Beogradu i nisam ni znao šta se dešava. Bio sam u Crnoj Gori i kada su mi tu lepu vest saopštili iz SDUS-a bio sam zapanjen jer nisam očekivao nagradu. U pozorištima me već dugo nema, u poslednjih osamnaest godina odigrao sam dve ili tri pozorišne uloge. Isključivo mojom krivicom otuđio sam se od pozorišta. Iz Ateljea 212 su me se setili, i pozvali na svečanost povodom obeležavanja pola veka postojanja. Kada sam u njihovoj monografiji video svoju biografiju, podsetio sam se velikog broja uloga koje sam odigrao. Da ne budem pretenciozan: mislim da sam dobro igrao, i da sam zaslužio nagradu. Bio sam prisutan sve ovo vreme kao glumac preko filmova i repriza filmova. Igrao sam, istina na pozorišnoj sceni, u komadu "Mrešćenje šarana", pa u predstavi "Lari Tompson, tragedija jedne mladosti" više od deset godina pred prepunom salom, tako da na izvestan način jesam prisutan u teatru. Ali, premijere nema.
● U ranoj mladosti odustali ste od studija mašinstva zbog glume. Da li biste, kada biste mogli da birate, ponovo tako nešto uradili?
– I danas bih se sigurno opredelio za glumu. To je javni posao, izuzetno težak, ali se izuzetno i voli. Mislim da nije lako biti glumac, to je zanimanje koje zavisi od svake nove uloge, od svake predstave. Glumca iz večeri u veče ocenjuju i procenjuju, i to ne samo kritičari, nego i kolege, i publika. Zato je to toliko stresan posao, ali se i voli, jer je neobičan i naporan.
● Lik Ciganina Ahmeta u filmu "Dom za vešanje" je jedna od Vaših omiljenih uloga. Zašto?
– Volim taj lik jer sam kroz njega napravio originalnu kreaciju. Igrati na ciganskom jeziku takav karakter kakav poseduje Ahmet nije lako. Moj Ahmet je autentičan Ciganin, pokvarenjak koji trguje sa decom i zato mi je draga ocena Šabana Bajramovića koji je posle odgledanog filma rekao: "Dobri su glumci, ali ovaj Todorović mora da je naš".
● Da li ćemo Vas uskoro videti u nekoj novoj pozorišnoj ulozi?
– Voleo bih. Još osećam da imam potencijal u sebi, i želeo bih da odigram neku novu ulogu i da se vratim pozorištu. Posebno sada kada sam dobio ovu vrednu nagradu koja me obavezuje da se vratim na scenu. Očekujem ulogu koja će mi biti izazov, koja će da me isprovocira da joj se maksimalno posvetim i da je odigram na pravi način.
● Ostvarili ste celi spektar zanimljivih pozorišnih uloga, pretežno u domenu komedije. Da li ima neka uloga za kojom čeznete?
– Važim za glumca koji preferira komediju. To je slučajnost. Čini mi da bih mogao na planu intimne drame da se posebno iskažem pošto taj žanr, u mom slučaju, nije dovoljno istražen jer sam, zahvaljujući nekim predrasudama, bio stavljen u okvir komedije i smeha. Važio sam za specijalistu za uloge sa beogradskog asfalta jer sam takve likove nekoliko puta dobro odigrao, i zato su me reditelji uglavnom birali za likove njima slične. Odigrao sam u pozorištu samo jednu ulogu koja ima neko dramsko obeležje, a to je u predstavi "Pseće srce". I, ako smem sam sebe da hvalim, čini mi se da sam je jako dobro odigrao. Čak i one uloge koje nisu bile označene kao komične, po nekoj liniji najmanjeg otpora tumačio sam kao komediju, i to je imalo uspeha kod publike jer publika voli da se nasmeje. Voleo bih sada da odigram nešto u čemu publika neće moći da me tako lako prepozna. Da ne kažu da je to Bora šarmer, već da bude dramska uloga koja će izazvati kod publike neku drugačiju reakciju. Eto, toga sam željan i mislim da imam u sebi potencijal za tako nešto.
● Važite za glumca koji je odbio veliki broj uloga. Slučajno ili ne?
– Veliki sam probirač i to je moja krivica iz dva razloga. Jedan je, možda ne i dominantan, neka moja lenjost i zasićenje da igram iz večeri u veče. Drugi razlog jeste taj što me nisu privlačile uloge kroz koje ne mogu da nazrem ličnu interpretaciju zadatog lika. Nešto što nadilazi samo zanat i profesionalizam, i omogućava da taj lik ima kategorije duhovnosti, nešto drugačije od onih profanih, svakodnevnih. Da bude umetnost. Da se približi nečemu što je izvan tipičnog, jer na taj način lik oživi, i uverljiviji je. To, glumačkim vokabularom kazano, znači igranje na kontru. Ovu frazu, za razliku od običnog govora u kojem je stalno upotrebljavamo, u umetnosti ne koristimo dovoljno.
● Od popularnosti bežite u Bigovo?
– Bigovo je čarobno ribarsko mesto koje je moja spona sa prirodom. A što više stari, čovek se više okreće prirodi. U meni se od mladosti to akumulira. Zimi volim planinu, leti more. U međuvremenu sam u Beogradu. Beograd se promenio u pozitivnom smislu. O politici neću da pričam. Pogotovo što su pred nama izbori.
-----------------------------------------------------------
Veran klubu
● Pored glumačkih nagrada koje ste osvojili ima i jedna sportska, koja Vam je posebno draga: "Zlatna prizma", koju ste dobili za afirmaciju i pomoć "Partizanu"...
– Da, to je priznanje koje me je, takođe, jako obradovalo. Dugogodišnji sam navijač "Partizana", i volim taj klub bez obzira na okolnosti i uspehe kluba. Volim ga sada možda više nego ikada, baš zato što je u velikoj krizi. Ostaću mu veran do kraja svog života.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 15.11.2006.]
