Izvor: B92, 17.Nov.2015, 10:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki rat i književnost: Vasić i Krleža
Životi, odluke, politička uverenja, aktivnosti izvan književne scene, načini i metodi opstanka na istoj Dragiše Vasića i Miroslava Krleže od velikog su značaja za sagledavanje jedne epohe.
Nezaobilazno pitanje je kakve su refleksije vrednovanja njihovog dela na celokupnu književnu, a samim tim i društvenu svest i da li i danas žongliramo između njihovih razlika i bliskosti?
Dragiša Vasić, neosporno, čovek velikih i raznolikih duhovnih, umetničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i intelektualnih kapaciteta, važno i uticajno ime u društvenom, političkom i kulturnom životu svog vremena, stradalnik komunističke ideje, danas u vreme pomena priča o Velikom ratu i sudbini Srba, postaje nezaobilazna lektira i ogledalo naših sopstvenih nesporazuma, nerazumevanja, pada i veličine. Jer o tome i jeste pisao, tako živeo, a sudbina mu je u istoriji i post mortale, jednako burna kao što je bio i život.
Miroslav Josić Višnjić jednom prilikom rekao je : "Ako je ruska proza izašla iz Gogoljevog ’Šinjela’, onda je sva srpska proza spala s Dragišinog ’Vitla’".
Miroslav Krleža, prijatelj i savremenik, kum, Dragiše Vasića, učesnik u oblikovanju i realizovanju nove ideologije, nove komunističke države, prema tome i jedan od nosilaca književnog duha i svesti posle Drugog svetskog rata, takođe, s jedne strane osporavan a sa druge visoko vrednovan na (post)jugoslovenskoj kulturnoj sceni, svoj poetički diskurs temelji, kao i Dragiša Vasić, na beleženju i hronici Velikog rata.
Međutim, pitanje koje ostaje jeste da li su i koliko, izvan ideologije, lični stavovi Miroslava Krleže uticali na vrednovanje Vasićevih dela na široj društvenoj sceni?
To je tema tribine u okviru foruma SKC koja će biti održana u sredu 18. novembra u 19 časova u Maloj sali SKC. Na tribini će govoriti profesor Milo Lompar.
