Izvor: B92, 19.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki istorijski vremeplov
Intervju: Aleksandar Gajović
Iako je diplomirani pravnik, novinar i publicista Aleksandar Gajović obožava istoriju i istraživački joj se često posvećuje kroz pisanje. Tu svoju ljubav iskazuje i u novom Laguninom izdanju, ilustrovanoj enciklopediji ”Veliki istorijski vremeplov”, koju priređuje na opšte zadovoljstvo svih onih koji bi da se podsete šta se to ranije dogodilo na današnji dan. Na tom obimnom štivu proveo je punih četiri godine, ali se, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << utisak je, trud na kraju, ipak, isplatio.
– Iako smo obuzeti velikom finansijskom krizom u svetu, koja uostalom dotiče i moju malenkost, veoma sam srećan što je ”Veliki istorijski vremeplov” baš sada ugledao svetlost dana, kao svojevrstan dokaz nepostojanja duhovne i kreativne krize kod ljudi – kaže Gajović – Tačnije, ova enciklopedija je najbolji odgovor svima koji smatraju da je novac i blagostanje sa njim sve u našim životima.
Da li to znači da ”Veliki istorijski vremeplov” nudi utehu onima koji su bankrotirali, ostali bez posla ili se našli u nevoljama?
– U njoj se mogu naći odgovori na mnoga pitanja, kao i podatak da je finansijska kriza i ranije ”dremala” svetom, ali da smo sva ta iskušenja i slične turbulencije ne samo preživeli, već iz njih izašli mnogo jači! Ne mogu da zaobiđem činjenicu da praktično ne postoji situacija koja se u istoriji planete Zemlje već nije odigrala, pa zato njene ponovne i ciklične pojave ne bi smeo da nas iznenade. Praktično, trebalo bi samo da je spremno dočekamo i prema njoj se odredimo na pravi način. Uostalom, kada značajne datume iz istorije čovečanstva poređate hronološki, što je suština sadržaja ”Velikog istorijskog vremeplova”, onda se odgovori na sva pitanja dobijaju i pre nego što ih postavite.
Rad na jednom ovakvom štivu je zahtevan, ali i pun zanimljivih detalja.
– Iskreno, ”ubio” sam se od pisanja ”Velikog istorijskog vremeplova”, ali mi se čini da bi i posle svih problema i glavobolja koje su mi naneli datumi i podaci u njoj, opet bio spreman da prionem na sličan posao. Raditi na tekstu jedne ovakve enciklopedije jeste mentalni napor, ali i lični izazov. Veliku pažnju sam poklonio tačnosti datuma, ali ni danas nisam baš sto odsto siguran da grešaka po tom pitanju nema. Jednostavno, pisati a ne grešiti, u stvari, ne postoji. Ne greši samo onaj ko ne piše. Sa mnom to nije slučaj, pa se iz tog razloga grešaka u nekim njenim odrednicama ne plašim. Uostalom, ispravke su uvek moguće, pogotovo u knjizi kao što je ova, koja dok je sveta i veka nikada do kraja neće biti ispisana.
Kakav je bio kriterijum da bi se neko našao u ”Velikom istorijskom vremeplovu”?
– Reč je o ličnom odabiru onih koji su nešto uradili za čovečanstvo ili ostavili za osobom neki važan trag. Znam da bi svako od nas, kada bi krenuo da piše sličnu enciklopediju, imao svoju listu onih koji su nezaobilazni u ovakvim prilikama. S obzirom na to da posedujem kriterijum proverenih kvaliteta, smatram da u mojoj trijaži ljudi i događaja kroz istoriju nisam ovde imao većih promašaja. Uostalom, nemam ništa protiv da neko drugi pokuša da napravi sličnu knjigu. Naprotiv.
Najzad, preporuka za čitanje ”Velikog istorijskog vremeplova”.
– Ta enciklopedija bi po mom mišljenju trebalo da se nađe u svakoj biblioteci. Kućnoj ili državnoj. Ona je u svakom pogledu lep poklon. Znam da će se čitati, pogotovo kada vam se jednom nađe pod ruku. Verujem da će svima biti dostupna i da nikoga neće ostaviti ravnodušnim, pa je razlog više za zadovoljstvo onoga ko ju je napisao.
O autoru:
Aleksandar M. Gajović je rođen 26. decembra 1951. godine u Beogradu.
Diplomirao je na Pravnom fakultetu. Nastupao je u pozorišnim mjuziklima Kosa i Ziger-Zager na sceni Ateljea 212.
Pisao je za časopis Halo u poverenju, kao i listove Susret, Džuboks, Potrošački informator, Ekspres politika, Politika, Bazar, TV revija, TV novosti, Supertin Jutarnje ogledalo, Balkan ekspres i Pravda. Bio je glavni i odgovorni urednik listova Pop rok i Huper (osnivač i pokretač), kao i glavni urednik Sveta kompjutera.
Uređivao je i pisao scenarija za programske večeri muzičkih festivala „Mesam", „Sunčane skale" i „Budvanski festival".
Jedan je od programskih utemeljivača TV Politika. Autor je i scenarista, kao i pokretač više programskih segmenata i emisija na Trećem kanalu RTS-a, Prvom programu RTS-a i Yu-info kanalu. Vodio je emisije „Baš lično", „Nedeljno popodne", „Maksimum" i „Kolporter", kao i više emisija na Drugom programu Radio Beograda.
Bio je portparol mlade reprezentacije Jugoslavije (1996–1998).
Oktobra 2005. godine radio je kao konsultant, savetnik i glavni urednik za program RTV Stankom, a godinu dana kasnije i kao urednik u Izdavačkom preduzeću Laguna. Zastupljen je u knjizi Ko je ko u Srbiji. Dobitnik je Politikine godišnje nagrade „Huper", kao i Zlatne značke – godišnje nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Za sobom ima objavljenu knjigu Ljudi i događaji koji su obeležili čovečanstvo (2000), deo monografije Dom omladine Beograda 1964–1994 (1994) i Televizijski pogled iskosa (2004). Član je udruženja UTE (Ujedinjeni televizijski eksperti) i aktivan sportski radnik (portparol OFK Beograd ).
