Izvor: Večernje novosti, 20.Jul.2013, 10:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veliki holivudski promašaji

OD svetske premijere, 3. jula, vestern "Usamljeni rendžer", sa Džonijem Depom i Armijem Hamerom u glavnim ulogama, postao je "vruća tema Holivuda". Umesto očekivanog hit ostvarenja Gora Verbinskog, mediji ga nazivaju "promašajem decenije". Mada je film još aktuelan u bioskopima i beleži zaradu od oko 120 miliona dolara, dobri poznavaoci holivudskih prilika tvrde da će kuća "Dizni" na kraju zabeležiti gubitak od najmanje 200 miliona dolara. Jer, osim preskupe produkcije (oko 215 miliona), >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << gotovo ista količina novca uložena je u marketinšku kampanju. Finansijski krah "Usamljenog rendžera" podstakao je filmske znalce i novinare da zavire u istoriju pokretne slike i podsete na ranije filmske promašaje. Iako se njihova mišljenja često podudaraji, kriterijumi u procenjivanju nisu jedinstveni. Tokom poslednjih decenija značajno su se promenila pravila poslovanja u filmskoj industriji. Produkcije savremenih blokbastera rastu do neverovatnih iznosa, zahvaljujući 3D verzijama, spektakularnim akcionim scenama i pozamašnim honorarima glumaca i reditelja. Troškove neretko dupliraju globalne marketinške kampanje, ali velike filmske kuće te podatke uglavnom kriju. Neki filmovi koji se nisu proslavili na američkim bioskopskim blagajnama, zaradili su u inostranstvu, ali i prodajom DVD i televizijskih prava. Ipak, mnogima ni to nije pomoglo. Među promašajima novijeg datuma izdvaja se "Diznijevo" ostvarenje iz 2011. godine "Marsu su potrebne mame". Ovaj animirani 3D film koštao je 150 miliona dolara, a zarada je samo 38 miliona. Gledaoci i kritičari su mu zamerali sve: od glupog naslova, preko "plastičnih" crtanih junaka, do nedostatka radnje. Čini se da u "Dizniju" ne uče na svojim greškama, jer su samo godinu dana kasnije zabeležili još jedan veliki promašaj - "Džon Karter"! Mada je širom sveta zaradio 282 miliona dolara, to je jedva pokrilo troškove snimanja i postprodukcije. Analitičari tvrde da ako se uračuna novac potrošen na agresivnu i neuobičajenu dugotrajnu reklamnu kampanju širom sveta, "Džonu Karteru" je falilo najmanje još 300 miliona zarade. Kompanija "Dizni" je u zvaničnom saopštenju priznala gubitak od "samo" 200 miliona. Edi Marfi je nekoliko puta stizao sa vrha do dna holivudske lestvice, ali njegova uloga u filmu "Avanture Pluto Neša" (2002) smatra se promašajem decenije. U ovu SF komediju uloženo je za to vreme impresivnih 100 miliona dolara, a zaradio je jedva šest. Premijera je odlagana više od godinu dana, a kada se film konačno pojavio u bioskopima publika i kritika su ga dočekali "na nož". I avanturistička komedija "Sahara" (2005) nalazi se na svim listama promašaja. Ono što je izdvaja od drugih je činjenica da je dospela na prvo mesto po gledanosti, ali samo prvog vikenda prikazivanja. Holivudski stručnjaci kažu da je "Sahara" dokaz snage "reklame od usta do usta". U ovom slučaju, antireklame, jer su gledaoci i kritičari zasuli ekipu lošim recenzijama. Produkcijski i marketinški troškovi su nezvanično stigli do 200 miliona dolara, a zarada tek do 70 miliona. Samo jedna scena avionske nesreće koštala je dva miliona, a na kraju nije ni ušla u konačnu verziju filma. Potreban je poseban "talenat" da se napravi ostvarenje koje će upropastiti, ne samo autorsku ekipu, već i ceo filmski studio. A baš to se desilo filmu "Ostrvo gusara" (1995) Renija Harlana, sa Đinom Dejvis i Metjuom Modinom u glavnim ulogama. Razmirice tadašnjeg bračnog para Harlan-Dejvis uticale su da se film priprema bez nadzora reditelja, koji se, pored privatnih problema, mučio i sa izborom glavnog glumca. Spisak onih koji su odbili ulogu Vilijama Šoa, roba zaljubljenog u gusarsku ćerku Morgan, bio je podugačak - Tom Kruz, Majkl Kiton, Kijanu Rivs, Čarli Šin. Rezultat je bio bankrot studija "Karolko". Imajući u vidu inflaciju i podatak da je snimljen davne 1995, ovaj film i danas drži neslavan rekord u "Ginisovoj knjizi" kao najveći filmski gubitaš, sa budžetom od sto i zaradom od svega deset miliona. Za razliku od "Ostrva gusara", istorijska avantura "Trinaesti ratnik" (1999) imala je gotovo sve preduslove za uspeh. Film je snimljen prema romanu Majkla Krajtona čiji je "Park iz doba Jure" bio veliki hit, režirao ga je Džon Mektirnan, zaslužan za "Umri muški" i "Predatora", a glavnu je ulogu tumačio Antonio Banderas, tada na vrhuncu slave. Ništa nije pomoglo, od uloženih 160 miliona, studio je vratio samo 60. Liste promašaja najrazličitijih autora imaju još nešto zajedničko - film "Alamo"! Ovo ostvarenje iz 2004. ponovilo je istoriju istoimene priče iz 1964. kada je reditelj i glumac Džon Vejn izgubio veliki novac uložen u film. Noviji "Alamo" bio je, ipak, veći gubitaš sa skorom od sto miliona dolara u minusu. Mada zvuči neverovatno, ovo je na kraju bila dobra vest. Jer, da se pitao nagrađivani reditelj i producent Ron Hauard gubitak bi bio bar duplo veći. Naime, Hauard je trebalo da režira ovu istorijsku priču, ali kada je zatražio budžet od 200 miliona, studio "Dizni" je unajmio Džona Li Henkoka i prepolovio troškove. Hauard je svojim novcem delimično finansirao film, zato je i potpisan kao producent, ali je sa troškovima reklame, odugovlačenjem snimanja i zaradom od svega 20 miliona, "Alamo" i danas na listama najvećih gubitaša. Spisak filmskih promašaja ne završava se ovde, jer ga je lako dopuniti naslovima "Žena-mačka", "Posejdon", "Divlji, divlji Zapad" i mnogim drugim. Filmska istorija puna je ostvarenja koja su gubila novac, ali današnji budžeti često prevazilaze granice "normalnog". Kada stotine miliona propadaju, a antireklama se, zahvaljujući društvenim mrežama, širi svetom, "pad" je danas mnogo bolniji.

Nastavak na Večernje novosti...