Izvor: Blic, 16.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velike reči i nade
Velike reči i nade
Kako smo obojica - i Petar Volk i ja - bili na čelu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, imam prava da raspravljam o tom kako vidimo njegovu sadašnjost. U uvodu kritike o najnovijoj premijeri tog pozorišta na njihovoj novootvorenoj Novoj sceni, Volk sa rukama u džepovima i sa nešto ironije komentariše izjavu JDP da će to biti 'mesto lišeno zahteva za uspeh po svaku cenu', kao 'vrlo zanimljiv proglas u ansamblu koji već tri sezone sa primetnom mukom pokušava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da stabilizuje repertoar na svojoj matičnoj sceni'.
Ako dobro shvatam, to znači da se ansambl, to jest uprava JDP, pokušava, muči se i ne uspeva da stabilizuije repertoar na svojoj velikoj sceni.
Ne raspravljajući ovom prilikom o dometima pojedinih predstava, od kojih su neke vrhunske, smatram da JDP ima repertoar kako na nivou svoje najbolje prošlosti tako i u skladu sa zahtevima sadašnjosti.
Zar se može nazvati 'primetnim mukama' a ne uspelim repertoarskim potezima stavljanje na repertoar Sterijinih 'Rodoljubaca', najvećeg satiričnog dela našeg nasleđa, Bulgakovljevog 'Molijera', dela moderne klasike o velikom evropskom klasiku, Andrejevljevog 'Psećeg valcera', otkriće ruskog pisca velikih potencijalnih vrednosti koga će i Rusija tek otkriti u njegovom punom sjaju, 'Mletačkog trgovca', uvek aktuelne i sporne Šekspirove drame i 'Italijanske noći' Edena fon Horvata, do sad neizvedeni komad kod nas omiljenog austrijskog dramatičara? Sve same žive vrednosti svetskog repertoara.
A kad je o repertoaru reč, ne zaslužuje ironiju ni potez da se Mala scena otvori predstavom 'Red vožnje Andreasa Sama' mlade rediteljke Ane Đorđević, u dramatizaciji takođe mlade Hajdane Baletić proze večno mladog Danila Kiša. Ta građa je bolja i za nas relevantnija od polovine anglosaksonskih drama koje su nas preplavile ovih godina. Dakle, nisu samo velike reči, već i naše istinske nade.
