Izvor: Glas javnosti, 30.Jun.2009, 04:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velike istine tiču se svakoga
Našem istaknutom piscu Vladislavu Bajcu nedavno je uručena književna nagrada „Isidora Sekulić“ za roman „Hamam Balkanija“. Knjiga u kojoj Bajac majstorski obrađuje pitanje višestrukosti identiteta pokazujući da su „velike istine po pitanju identiteta večne i da se tiču svakoga“. Razgovaramo o nagradi, o Isidori, o nagrađenoj knjizi...
Kulturni događaj
Čitaoca vaše knjige koji nije uočio podobnost romana za pozorište ili film, zanima ima li nagoveštaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da će se nešto tako i dogoditi?
- Za sada nemam nikakvu zvaničnu ponudu za pozorišnu dramatizaciju. Mnoge moje knjige su doživele dramatizaciju na radiju. Profesionalno mislim da je ova knjiga podložna svakoj vrsti dramatizacije. Naravno, nije laka za to jer obuhvata spektar tema, ali, jedinu ponudu koju sam imao dok sam knjigu pisao je za snimanje filma, a uputio je reditelj Goran Marković. To je, inače, čovek koga ja naročito cenim i kao pozorišnog i kao filmskog reditelja. On je izrazio želju da prema mojoj knjizi snimi film. Ja sam ga „odgovarao“ od toga misleći da će ta knjiga biti komplikovana za nešto što se zove film, a on mi je odgovorio argumentom pravog reditelja: „Ti ne možeš znati šta ja vidim u ovoj knjizi“. Naravno, ja navijam za to da on ne odustane od ovakve ideje. Mi nismo dalje razgovarali o tome, ali, na njemu je da tako nešto možda uradi. Možda tome ide u prilog i njegova izjava od pre nekoliko meseci u jednoj anketi na pitanje šta je po njemu kulturni događaj godine, on je odgovorio da je to roman“Hamam Balkanija“.
Poneli ste nagradu koja nosi ime književne veličine kakva je bila Isidora Sekulić. Koliko vam ova nagrada znači?
- U tome vidim neku vrstu simboličke sličnosti između onoga kako gledam na stvari u kulturi i literaturi. To je pogled iz lokalnog, onakav kakav je ona oduvek imala, uz sposobnost da kroz to lokalno sagleda celi svet ne zaboravljajući Balkan i Srbiju, mislim da je jedan od najboljih načina za sagledavanje sebe i drugih zato što daje mogućnost da čovek kroz to sagledavanje vidi obe strane. Mi nikada nismo bili sukobljeni sa svetom ako smo umeli dobro da gledamo u njega, isto tako tražeći od njega da nas dobro sagleda. Danas kada čitam Isidorine tekstove, vidim na primeru kako ne zastareva književnost i ne zastareva mudrost. Zbog svega toga, mogu samo da budem ponosan što takvu nagradu nosim.
Roman „Hamam Balkanija“već uveliko“živi“ svoj život, izašlo je dosta kritičkih tekstova, knjiga se prevodi na više jezika.
Pokazala je žanrovsku igru i podnaslov „roman i druge priče“ je odraz toga. Više esejiziranih priča, i razgovor sa vekovima unazad iz ovog ugla i vraćanje u ovo vreme ima i svoje zašto. Očigledno je da su te velike istine sveta po pitanju identiteta večne i da se, što je i ovo vreme pokazalo, tiču svakoga, skoro svakoga. Podatak da će ova knjiga da se pojavi na osam do petnaest jezika nije samo pitanje broja, niti samo pitanje mog ismejavanja matematike, koje se rađa iz literature, što je jedna od tema ove knjige, nego jedan broj koji bi mogao da kaže da se pitanja dvostrukosti ili višestrukosti identiteta tiču zaista svake nacije u globalu, a pojedinca takođe. Imao sam tu potvrdu kada mi je austrijski izdavač rekao da ne pomislim da će nemačko govorno područje ova knjiga interesovati zbog gastarbajtera koji su došli iz Turske i Srbije, već zato što se ova tema tiče svakoga. Mi smo u dodiru sa višestrukim identitetima počev od gena ili čak od samog promišljanja ko smo, šta smo i zbog čega smo i koliko smo to što smo. Mislim da je sticajem okolnosti, iako ja nisam imao takav plan, ta tema nadzidala prvobitnu ideju o tome koga se ona tiče. Kao pisac moram da budem zadovoljan, jer je univerzalna poruka pošla iz lokalnog, pa i još, gle, sreće da potpisujem jednu takvu knjigu.
