Izvor: Blic, 21.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velikani na markama
Velikani na markama
Posle glumaca, nakon nekoliko godina na našim poštanskim markama (16,50 dinara franko vrednosti) pojavili su se velikani s druge strane rampe, iz partera i uprava – pozorišni reditelji, animatori, intelektualci.
Kakva raznolikost sudbina, doprinosa, čak i fizionomija! Ta raznolikost svedoči o zanimljivosti i bogatstvu naše starije i novije pozorišne prošlosti. Od njih osmoro, šestoro sam lično poznavao, a sa njih troje blisko sarađivao.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Tu je najpre osnivač naših najstarijih pozorišnih ustanova Jovan Đorđević, koji nam je od 60-ih godina ulio u svest da moramo imati pozorište visokih pretenzija i najozbiljnijih namera. To što se i danas misli da je pozorište važno i kad ga nedovoljno materijalno pomažemo, njegova je zasluga.
Tu su i Milan Grol i Milan Predić koji su obojica zaslužni što se smatra da je upravljanje pozorištem intelektualni posao, posao znalaca i književnosti i pozorišnog specifikuma.
Tu su zatim pet reditelja, od kojih su Bojan Stupica, Soja Jovanović i Mira Trailović bili takođe i pozorišni animatori, osnivači pozorišta. Bojan je izdanak ekpresionističkog teatra kao teatra društvenog angažmana, ali i pozorišne radosti. Soja je bila majstor živog svehotvornog pozorišnog, ali i znalačke meštrije sa značenjem. Mira je opet bila opsednuta teatrom modernističkog tragalaštva i svetskog bratstva u jeretičnosti. Klajn je uneo naučnu sistematičnost i svesnu opsednutost psihoanalizom Frojda, čiji je bio učenik u Beču. Mata je ponirao u savremeno i nesvesno spontanošću svoga velikog rediteljskog dara i glumačkog iskustva.
Kad Srbi budu lepili marke na svoja pisma, zapravo će celivati svoje pozorišne velikane kao svetitelje pozorišne magije.
Mirotvorac
Uprkos permanentnom zalaganju za mir i pričama o toleranciji, kohabitaciji i saradnji, ovde ratovi još uvek traju. Bitke biju nekadašnji i sadašnji politički čelnici, poštenjačine i okoreli prevaranti, lažovi i istinoljupci, politički transvestiti i ispravni sledbenici, srebroljupci i idealisti, patriote i izdajnici. Mediji su bojno polje na kojem se poteže teška artiljerija ružnih reči, skandaloznih optužbi i ubojitih tajni koje se iznose na videlo.
U moru vesti o njihovim ratničkim podvizima, analizama osvedočenih Pirovih pobeda ili komentarima očekivanih trijumfa, kojima se ovdašnja publika, već oguglala na manje ili više svakodnevna medijska smaknuća, besomučno zabavlja u nedostatku boljeg provoda, u jednim dnevnim novinama, objavljena je vest koja deluje veoma ohrabrujuće.
U Beogradu, naime, odnedavno živi Amerikanac Akila Šerils, po zanimanju mirotvorac. Hrabrost ovog čoveka da se od svih mesta na svetu zadrži u Beogradu, za koji po američkim standardima važi mišljenje da je svojevrsna crna rupa, veoma opasna za život, a posebno za strance, osvedočena je činjenicom da je čovek iz LA petnaest godina vodio organizaciju čiji je glavni posao bio da izmiri ulične bande. Svojevremeno i sam član jedne od njih, Šerils je posle trogodišnjih pregovora i ozbiljnog angažmana uspeo da talas primirja iz Los Anđelesa proširi na čitavu Ameriku.
Ako se pozovemo na teoriju sinhroniciteta, onda sigurno mnoge stvari nisu slučajne, pa tako ni mirotvorčev boravak u glavnom gradu. Iako su njegova specijalnost ulične bande, kojih u Beogradu zapravo i nije bilo, budući da je 'kontroverzni biznis' ovde bio uvek primamljivija forma od lokalnog 'ćoškarenja', njegovo iskustvo u rešavanju konflikata među ljutim protivnicima moglo bi nam biti dragoceno. Mirotvoračkom logikom, bure medijskog nasilja kod nas mogle bi da se stišaju, ostavljajući prostor za vesti o kreativnim sposobnim i uspešnim ljudima, kao i o projektima koji nas približavaju svetu.
