Izvor: Blic, 06.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika sramota
Velika sramota
Spletom zaista stravičnih okolnosti zatečenih u kući u kojoj je živela udovica jednog od naših najvećih slikara Petra Lubarde, umetnikov Legat je prekjuče zapečaćen, čime je stavljena tačka na višedecenijsku moru gradskih vlasti šta s njim uraditi, u nemogućnosti bilo kakve komunikacije sa udovicom.
Ali horor prizor na koji su medicinske i policijske službe naišle otvorio je niz drugih pitanja. Pre svega, gde udomiti umetnikovu udovicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja je u dubokoj starosti te ni o sebi, a kamoli o Legatu ne može da brine, i kako uopšte prići zaostavštini zagađenoj prljavštinom, životinjskim izmetom i pacovima.
Dela nesumnjivo jednog od najvećih naših modernista Petra Lubarde nalaze se po muzejima, ambasadama, državnim ustanovama, privatnim kolekcijama, ali dobar deo i u Legatu koji je umetnik za života zaveštao Beogradu, te je, prema tome, već nekoliko decenija u nadležnosti Skupštine grada. Jedno kratko vreme, Legat Petra Lubarde bio je pod okriljem Muzeja savremene umetnosti, ali kako kustosi nisu uspeli da uspostave bilo kakav kontakt s umetnikovom udovicom, Muzej je morao zvaničnim putem da se te preuzete obaveze, nažalost, odrekne i preda je Gradskoj vladi. U međuvremenu, nemoćna starica, o kojoj je valjalo brinuti, klonula je, te je i Legat sada pod velikim znakom pitanja, budući da njega više od 15 godina niko nije nadgledao!
Za Legat-kuću malo je reći da je u užasnom stanju. Ko je za to kriv, procenite sami. Evo samo nekoliko činjenica do kojih je 'Blic' došao nastojeći da stekne kakvu takvu sliku o njemu u razgovoru s kustosima zbirki (Žanom Gvozdenović i Svetlanom Jovanović) u čijem su sastavu brojna Lubardina dela.
Nepojmljiv je nemar Beograda, smatraju kustosi. Legat je nekada vodila Ljubica Vukotić, posle nje Anđelka Vojnović, koja je, iako je bila vrlo prilježna poslu (važila je za vrsnu istoričarku umetnosti), s njega najurena (uhlebljenje je našla kao pijačni inspektor). Nasledili su je Tanja Petrović (nekada novinarka B92), a posle nje Risto Mihić, za koga kažu da je čovek dobre volje, ali mu je nemoguće snaći se prebirajući po fasciklama. Sada, kada je obelodanjen deo sramote s zaostavštinom velikog umetnika, treba imati obraza pa Anđelku Vojnović pozvati i zamoliti je da ispriča svoj deo života s Legatom. Skupština grada je dužna da joj pogleda u oči!
Kustosi kažu i da u fasciklama u Skupštini grada koji se odnose na Lubardin legat više niko ne može da se snađe. Kako se vlast menjala, svaki novi službenik ih je premetao i one su sada u potpunom rasulu.
Popis Lubardinih radova načinjen je veoma davno. Ljubaznošću kustosa u Muzeju savremene umetnosti, 'Blic' ekskluzivno dobija jedan spisak na uvid, u kome su navedena, između ostalih, sledeća Lubardina dela: 'Kosovska bitka', 'Guslar', 'Plava grobnica', 'Čovek i zveri', 'Đerdap', 'Prvi srpski ustanak'... U MSU ih se čuva 13 - u Zbirci slikarstva posle 1945, i 27 slika - u Zbirci slikarstva do 1945. godine (obe je formirao Miodrag B. Protić, dugogodišnji upravnik MSU). U samom Legatu nalazi 57 slika, 42 skice i crteža, album studija i album sa skicama.
Da li su ova dela i danas u zapuštenoj kući-legatu, teško je znati pre nego što se omogući pristup u nju. Na ovo pitanje udovica samo odmahuje rukom i kaže: 'Kad dođe trenutak, znaće se...'
Ono što sada predstoji da se uradi, po mišljenju kustosa, na prvom mestu je deratizacija i dezinsekcija kuće, kako bi kustosi mogli u nju da uđu. Radi toga svakako treba formirati kompetentnu komisiju. Kustosi takođe smatraju da je Vera Lubarda sigurno čuvala muževljeve slike_arhiva i crteže, ali na koji način, to je već drugo pitanje.
Da ovo čudo neviđeno bude još veće, iako Legat Petra Lubarde decenijama nije dostupan ni istoričarima umetnosti ni javnosti, iako precizan popis umetnikovih dela niko nije bio ni kadar a ni mogao zbog datih okolnosti da uradi, prošle godine na tržištu likovnih knjiga pojavile su se čak dve skupocene monografije o delu Petra Lubarde.
Gde se i šta od Lubardinih slika nalazi u drugim muzejima kod nas, ambasadama i državnim institucijama, čitaćete ovih dana u našem listu.
Milena Marjanović Svet je Lubardu visoko cenio
Petar Lubarda je rođen 1907. u Ljubotinju kraj Cetinja. Godine 1925. upisao je studije slikarstva na Umetničkoj školi u Beogradu, koje je učio kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i Ilije Šobajića. Godine 1937. dobio je gran pri na Svetskoj izložbi u Parizu. Ratne godine, od 1941. do 1945. proveo je u zarobljeništvu u Kremsu. Godine 1951. otvara istorijsku izložbu u Beogradu, koja je značila radikalan modernistički raskid sa socrealističkim stilom u umetnosti u bivšoj Jugoslaviji. Posle uspeha izložbe u Beogradu otvara samostalnu izložbu u Parizu i dobija više internacionalnih nagrada, otkupnu na II bijenalu u Sao Paolu 1953, prvu nagradu na bijenalu u Tokiju 1955, 'Gugenhajmovu nacionalnu nagradu' pa 'Herderovu', između ostalih. Zajedno sa Milom Milunovićem, osnivač je prve umetničke škole u Crnoj Gori, na kojoj je bio jedan od prvih predavača. Preminuo je 1974. godine.
Osim u Rimu, Parizu, Londonu, Bombaju, Skoplju, na Cetinju..., Lubarda je za života više puta samostalno izlagao u Beogradu, od 1933. do 1971. godine (čuvena je retrospektiva 1967. koju je priredio Miodrag B. Protić). Posthumno su bile izložbe u Skoplju, Pragu, Bratislavi, Varšavi, Sofiji...
