Izvor: B92, 15.Sep.2010, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Velika boginja" iz "Arhipelaga"

Izdavačka kuća "Arhipelag" iz Beograda je predstavila je knjigu "Velika boginja" danske književnice Toni Liversejdž koja se bavi predstavama žene i ženskog tela u kulturi, tradiciji, religiji i svakodnevici.

Liversejdžova u knjizi "Velika boginja", uz obilje ilustracija i fotografija, izlaže nove teze i saznanja o ženskim figurama - boginjama - nađenim na području Balkana, Istočne Evrope, Mediterana, Južne Italije i Male Azije.

Inspiraciju za knjigu autorka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je našla, kako je rekla na promociji, u muzeju u turskom gradu Seldžuku, u kojem je ugledala statuu boginje Artemide, čiji se izgled nije uklapao s njenim ranijim, školskim predstavama o čednoj boginji lova iz grčke mitologije.

Prema njenim rečima, naročito je interesantno to što 90 odsto arheoloških nalaza iz praistorijskog perioda, u vremenskom rasponu od oko 25.000 godina, predstavljaju upravo figure žena.

"To verovatno pokazuje da su žene mnoge hiljade godina zauzimale centralno mesto na slici sveta, iako ja sama ne verujem da je u prošlosti postojao decidni matrijarhat", rekla je Liversejdžova.

Žene u prvobitnoj ljudskoj zajednici imale su centralno mesto u prikupljanju hrane. Dok su muškarci išli u lov, one su sakupljale bilje i korenje, a kasnije su počele da se bave i obradom zemlje, otkrivši da iz prosutog semena rastu biljke.

"Ovaj razvoj značio je da su ženski princip i plodnost zemlje veoma ozbiljno zauzeli centralno mesto u društvu, a to se očitavalo mnogim ženskim figurama plodnosti iz ovog perioda. To da su žene mogle da zatrudne i da rađaju decu bilo je veliko čudo i od posebne važnosti za preživljavanje plemena", istakla je Liversejdžova.

Autorka dalje istražuje period u kojem su dominantnu ulogu u društvu preuzeli muškarci.

"Uvođenjem pluga muškarci postepeno preuzimaju obradu zemlje. Naselja postaju stalna, a zemlja deficitarno sredstvo koje se poseduje i nasleđuje... Muškarcu, kako bi bio siguran da zemlja i stoka idu u nasledstvo njegovim sinovima, postaju veoma važni ženina vernost i kontrola njene seksualnosti", navodi autorka.

Liversejdžova je posetila niz mesta na Balkanu, u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, a u Srbiji su je posebno oduševile statuete iz Vinče koje, prema njenim rečima, odišu samopouzdanjem i svedoče da je žena u tom društvu bila cenjena i poštovana.

Toni Liversejdž (1935) diplomirala je slovensku filologiju i jugoslovensku književnost na Univerzitetu u Kopenhagenu. Studirala je u Beogradu. Prevela je niz dela srpskih i jugoslovenskih pisaca na danski jezik, među kojima i roman Ive Andrića "Na Drini ćuprija".

Neke od knjiga koje je objavila su "Jugoslovenska tragedija", "O ratu, nacionalizmu i miru", "Kelti u Evropi", "Žena i istorija". Bavi se mirovnim i ženskim pokretima.

Nastavak na B92...