Izvor: Politika, 26.Jul.2009, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika „Zlatna Arena” za „Metastaze”
Film Branka Šmita proglašen najboljim filmom, a među višestrukim laureatima su i izvrsni „Crnci” Zvonimira Jurića i Gorana Devića, kao i „Kenjac” Antonia Nuića
56. Pulski festival
Pula - Velika „Zlatna Arena” za najbolji film na ovogodišnjem 56. Pulskom festivalu, prema odluci žirija, kojim je predsedavao hrvatski reditelj Zrinko Ogresta, pripala je producentu filma „Metastaze” Stanislavu Babiću, a samim tim je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reditelju Branku Šmitu pripalo 30.000 kuna koju dodeljuje Hipo banka.
Članovi žirija su istakli da se ovaj film nametnuo kao uspešna psihološka studija grupe urbanih marginalaca, obeleženih brojnim ožiljcima hrvatske zbilje, smatrajući ujedno da je najveći kvalitet „Metastaza” besprekorni osećaj za organizaciju kadra i scene, kojima je ostvareno uverljivo prožimanje igranih i dokumentarnih komponenti. Jednom od glavnih glumaca iz ovog filma – Reneu Bitorajcu, pripala je „Zlatna Arena” za intenzivnu i dinamičnu kreaciju kojom je, u nepopustljivom tempu, dočarao nemir i brutalnost lika Krpe, uličarskog fašiste, nasilnika i zlostavljača žena.
Za doprinos „Metastazama” Jasni Rosini je pripala nagrada za najbolju masku, a film je nagradio i žiri Mladih filmofila.
Film Branka Šmita, veoma se lako uvrstio u ovogodišnje hrvatske favorite. Prikazan pretposlednjeg festivalskog dana (već je imao redovnu bioskopsku distribuciju u Hrvatskoj i učestvovao na Moskovskom festivalu), stao je rame uz rame sa izvrsnim „Crncima” Zvonimira Jurića i Gorana Devića i „Kenjcem” Antonia Nuića, dobio odlične kritike i dobro zagrejao dlanove publike, koja je u ovom filmu prepoznala neke od ključnih problema savremenog hrvatskog društva.
Šmit je posle, pomalo rediteljski staromodnih filmova, kakvi su bili „Sokol ga nije volio”, „Đuka Begović” ili „Kraljica noći”, snimo uzbudljiva dela poput „Put lubenica” i dokumentarca „Panj pun olova”, a sada je sa „Metastazama” učinio i korak dalje u svom rediteljskom rukopisu načinivši modernu i dinamičnu, zagrebačku verziju „Trejnspotinga”. Vično se upustio u vivisekciju bolesnog društvenog tkiva (čime se i inače bavi u poslednja tri filma), sa dubokim pogledom na stanje posle „domovinskog rata”, ujedno pokazujući da su sudbine i naravi Srba i Hrvata sličnije nego što su i jedni i drugi spremni da priznaju. Posledice rata, narkomanija, korupcija, nasilje u porodici, alkoholizam, nacionalizam i opšta nemaština svakodnevica je od koje je gotovo nemoguće pobeći. Sve je tu, za svega četrdeset i osam sati i sa četiri glavna lika – nekadašnjih mladih učesnika u ratu, a sada izgubljenih duša koje nikome nisu potrebne, čak ni „Dinamu” na čijim utakmicama po inerciji divljaju. Njihov svet su zapušteno predgrađe, prepuni kafići tokom radnog vremena, sponzoruše, kladionice, pivo, zaglupljujuće sapunske opere, nagradne igre što sirotinji bude lažnu nadu...
Vizuelni konzervativizam kojem je nekada davno bio sklon, Šmit sada zamenjuje vrsnim modernizmom. Kamera radi iz ruke i s ramena, po principu jedna scena – jedan kadar, doprinoseći tako dinamici filma, vešto skrojenog od četiri mozaičke priče. Pečat scenariste Ognjena Sviličića (poznajemo ga i kao reditelja filmova „Da mi je biti morski pas”, „Oprosti za kung fu” i „Armin”), veoma je izrazit i jak, iako su „ Metastaze”, zapravo, zasnovane na istoimenom romanu Iva Balenovića (saradnik na scenariju bila je i naša Vladislava Vojinović).
U nastanku ovog 84-minutnog Šmitovog filma, kao koproducentski partner, učestvovala je i Srbija preko „Luks filma” Miloša Spasojevića. Ovaj projekat je dobio sredstva Ministarstva za kulturu Srbije preko konkursa koji je bio raspisao Filmski centar Srbije.
Srbija je koproducent i Nuićevom „Kenjcu” (kuća „Baš čelik” Srdana Golubovića), kojem su pripale „Zlatne Arene” za najbolji scenario (Antonio Nuić), najbolju muziku (Srđan Gulić) i za najbolju kameru (Mirku Pivčeviću za kolorističku ogoljenost kojom je postigao lirsku atmosferu, poetski preoblikujući pejzaž), ali i nagrada „Oktavijan” za najbolji film koje dodeljuje Udruženje filmskih kritičara Hrvatske.
Vrhunske rezultate postigao je i film „Crnci” Zvonimira Jurića i Gorana Devića, kojem je pripala „Zlatna Arena” za najbolju režiju. Uz reditelje, nagrađeni su i glumac Nikša Butijer (najbolja sporedna muška uloga) i dizajnerka zvuka Dubravka Premar. Među nagrađenim filmovima našli su se i duhoviti „Ljubavni život domobrana” Pava Marinkovića i „U zemlji čudesa” Dejana Šorka.
I publika je rekla svoje – „Zlatna vrata Pule”, ogromnom većinom glasova, pripala su Nikši Sviličiću za romantičnu komediju „Verujem u anđele”.
Ovogodišnji uvid u novi hrvatski film, svedoči da je hrvatska kinematografija sasvim razbuđena, da njome dominira izvrsno glumište, odlični direktori fotografija i dobra scenaristička baza. Hrvatski reditelji imaju na koga da se oslone.
-----------------------------------------------------------
Srpska koprodukcija hrvatskih filmova
Tokom prezentacije programa „Filmovi u nastanku”, koja je tokom Pulskog festivala bila omogućena svim učesnicima Hrvatskog filmskog fokusa, velikom broju stranih gostiju, filmskim kolažom, insertima i kratkim autorskim predstavljanjima, obratili su se Rajko Grlić, Ognjen Sviličić, Danilo Šerbedžija, Nevio Marasović, Joško Marušić, producent filma „Bela bjondina” Daniela Marušića, i Nenad Dukić kao producent ženskog rediteljskog omnibusa „Neke druge priče”. Od šest predstavljenih projekata koji će premijere doživeti tokom ove godine, čak u tri Srbija učestvuje kao koproducent. Sredstva Ministarstva za kulturu Srbije preko našeg Filmskog centra, dobili su filmovi „Neka ostane među nama” Rajka Grlića (Miki Manojlović u glavnoj ulozi), „72 dana” Danila Šerbedžije (uz Radeta Šerbedžiju igra i veliki broj naših glumaca) i „Neke druge priče” Hane Slak, Ivone Juke, Ines Tanović, Ane Marije Rosi i Marije Džidževe.Koprodukcijska saradnja među državama sa područja bivše Jugoslavije ocenjena je veoma visoko i od strane Roberta Ole, izvršnog direktora Eurimaža, koji je bio jedan od učesnika u panelu o novom hrvatskom filmu...
Dubravka Lakić
[objavljeno: 27/07/2009]
