Izvor: Politika, 23.Jul.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Velika Zlatna Arena” za „Kotlovinu”
Filmu veterana Tomislava Radića čak šest glavnih nagrada i nagrada hrvatskih kritičara i Daliboru Mataniću „Arena” za režiju. Za najbolji koproducijski film proglašen „Laku noć, gospođice” Metoda Peveca, dok su Zečevićevom „Neprijatelju” pripale nagrade dva žirija kritike
Pula - Svečanom ceremonijom dodele nagrada sinoć je završen petnaestodnevni (!), 58. Festival igranog filma u Puli. Žiri kojim je predsedavao filmski kritičar i reditelj Živorad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tomić, jednoglasno je odlučio da „Velika Zlatna Arena” za najbolji film, pripadne scenaristi i reditelju Tomislavu Radiću, za veoma dopadljiv film „Kotlovina” i to zbog „stilski, idejno i rediteljski uverljivog prikaza jedne, naoko, nebitne porodične dinamike, koja kao celina rafinirano definiše zemlju u kojoj se danas živi”.
Radićevoj „Kotlovini”, rađenom u dokumentarističkom stilu i veoma nalik filmovima Dogme, filmu koji je, pre svega, prava mala dragocena zbirka čehovljevskih likova, odnosa i obrta –duhovita i na trenutke tragikomična, ali i prilično duboka studija hrvatskog mentaliteta, sasvim zasluženo je pripalo još pet „Arena”, ali i nagrada „Oktavijan” koju dodeljuje žiri hrvatskih kritičara.
Među Radićevim „Arena” je i ona za najbolji scenario, jer ga je autor sačinio „od naizgled nebitnih životnih situacija, pruživši priliku celokupnom glumačom ansamblu da odigra sjajne i uverljive uloge”, zatim za ton (Frano Homen), kao i „Zlatne Arene” za najbolju mušku, žensku i najbolju mušku sporednu ulogu, koje su sinoć uručene laureatima. Glumcu Drašku Zidaru za ulogu Mirka u „Kotlovini”, u kojoj je pokazao svu slojevitost lika s kojim je ujedno isprepletao i bogatstvo svih likova u ovom ansambl filmu, glumici Mireli Brekalo Popović, koja je širokim rasponom glumačkih sredstava stvorila uverljiv i detaljan portret lika Ane, i legendarnom Borisu Buzančiću čiji je lik dede tako majstorski stvoren da mu ni jedan gledalac ne može odoleti.
„Zlatna Arena” za najbolju režiju, dodeljena je većinom glasova i to reditelju Daliboru Mataniću za film „Ćaća”, u kojem je uverljivo stvorio atmosferu nelagode koja ne napušta gledaoca od početka do kraja. Matanićev „Ćaća” je osvojio i nagradu žirija Fedeore (Međunarodna federacija filmskih kritičara zemalja Evrope i Mediterana), kao najbolji film u nacionalnoj selekciji. Među manjinskim koprodukcijama, žiri Fedeore svog pobednika jednoglasno pronašao u filmu „Neprijatelj” našeg reditelja Dejana Zečevića, nagradivši ga za „metafizičku snagu i prikazivanje rata kao spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja i beskrajnog sukoba”. Ni žiri Hrvatskog društva filmskih kritičara, nije ostao ravnodušan na „Neprijatelja”, te je i njihova nagrada pripala Zečeviću.
Glavni festivalski žiri je za najbolji manjinski koprodukcijski film jednoglasnom odlukom proglasio slovenačko-hrvatski film „Laku noć, gospođice” Metoda Peveca, dodelivši mu tri „Zlatne Arene”. Autoru Pevecu „Arena” je pripala za preciznu i tačnu režiju filma koji ne beži od emocija, glumici Polini Juh za najbolju žensku ulogu, jer je minimalističkim sredstvima prikazala unutrašnji nemir i snagu lika Hane, kao i direktoru fotografije Svenu Pepeoniku, jer je svojom kamerom, savremenim filmskim sredstvima, nenametljivo prikazao univerzalno preoznatljive emocije.
Bez „Zlatnih Arena” nisu ostali ni filmovi pre svega namenjeni deci – „Koko i duhovi” Daniela Kušan i „Lea i Darija” Branka Ivande. Film „Koko i duhovi”, nastao prema popularnom dečijem romanu Ivana Kušana, osvojio je i nagradu publike – „Zlatna vrata Pule”...
Ovogodišnje izdanje Pulskog festivala, samo je još jednom potvrdio ono staro – da kvantitet ne mora da znači i kvalitet. U odnosu na predhodne, produkcijski „mršavije” godine u hrvatskoj kinematografiji, ova se ne može pohvaliti izuzetnim ostvarenjima, kakva su, recimo, bila „Metastaze”, „Kenjac”, „Crnci”, „Neka ostane među nama”, čaki i „The Show Must Go On”. U Nacionalnom programu, dobrih filmova je bilo malo. Srećom te se imalo šta gledati i o čemu pisati među manjinskim koprodukcijama.
Ipak, 58. Pulu rado ćemo pamtiti po: iznenađujuće velikom broju filmova sa veoma jakim i izdašnim ženskim likovima u hrvatskom filmu, što je retkost u svetskoj kinematografiji, po prilično uspešnom povratku jedne pomalo zaboravljene vreste filma – dečijeg, ali i po filmovima „Kotlovina” i „Ćaća”. Za mene dovoljno!
-----------------------------------------------------------
Specijalna nagrada međunarodnog žirija za „Montevideo”
Žiri Međunarodnog takmičarskog programa 58. Pule, koji je radio u sastavu: Pol Bredli (predsednik), američki producent i čelnik producentske kuće Merčant-Ajvori, Paolo Minuto, italijanski filmolog i Nils Šnajder, francusko-kanadski glumac, doneo je jednoglasnu odluku da svoju Specijalnu nagradu dodeli filmu „Montevideo, Bog te video” Dragana Bjelogrlića (na fotografiji).
Na našu molbu da prokomentariše odluku žirija, predsednik Pol Bredli je za „Politiku” izjavio: „Ovo je film zarazne energije, uživali smo dok smo ga gledali sa publikom i to toliko da smo na kraju i sami poželeli da zaigramo fudbal!”...
Bjelogrlićev film je imao zaista veliku konkurenciju u filmovima „Melanholija” Larsa fon Trira, „Nader i Simin se rastaju” Asgara Farhadija ili „Ja sam ljubav” Guadenina, te je ova nagrada veliko i lepo iznenađenje. Pobednik ovog programa je iranski film „Nader i Simin se rastaju” Asgara Farhadija, koji je, inače, i dobitnik „Zlatnog medveda” na ovogodišnjem Berlinskom festivalu...
Dubravka Lakić
objavljeno: 24.07.2011
