Izvor: Glas javnosti, 16.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veličanstveno obična
Često rabljena izreka, odavno odomaćena u našem narodu, a koja glasi: „Bolje ikad nego nikad“, bila je, na izvestan način, „pokriće“ kustosu Muzeja pozorišne umetnosti Srbije Mirjani Odavić kada je krenula da sprema izložbu o našoj nekadašnjoj veoma cenjenoj i priznatoj glumici LJiljani Krstić. Naime, sticajem raznih okolnosti, desilo se da je ova postavka, namenjena jedanaestoj dobitnici „Dobričinog prstena“, tog najuglednijeg i najprestižnijeg glumačkog priznanja, organizovana >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sa zakašnjenjem od punih 14 godina.
Fantastična posvećenost pozorištu
Skromna, vezana za porodicu, nema ono tipično glumačko „ja pa ja“. Žuta štampa bi izumrla kada bi joj predmet pažnje bila LJiljana Krstić. Pa šta je onda čini velikom glumicom? Fantastična posvećenost pozorištu, koje je uvek stavljala ispred sebe, inteligencija, visoko poznavanje svog zanata, osećanje za prostor, i najzad, visok moral... Zato, moralni stub, oslonac posleratnog jugoslovenskog pozorišta, zauvek ostaje LJiljana Krstić - istaknuto je na jednom panou razmišljanje LJubomira Mucija Draškića.
Raskošni talenat
- Prošlo je devet decenija od rođenja gospođe Krstić, izrazite dramske glumice velike sugestivne moći i raskošnog talenta sposobnog da, u neslućenom dijapazonu, odigra tako različite karaktere, što je sasvim dovoljan razlog i dobar povod da se napravi izložba o njenom radu. Ipak, možda je važnije podsetiti sve poštovaoce LJiljaninog glumačkog majstorstva na Majku u „Staklenoj menažeriji“, Aleksandri u „Kolombi“, Martu u „Ko se boji Virdžinije Vulf“..., a naročito na Majku Hrabrost i neospornu istinu da LJiljani Krstić, kao jedanaestoj dobitnici „Dobričinog prstena“ 1995. godine nije upriličena pripadajuća izložba. Iako sa velikim zakašnjenjem, ali bolje ikad nego ikad, ispravljamo taj propust otvaranjem ove izložbe povodom devedesetogodišnjice njenog rođenja - kaže za Glas javnosti viši kustos i autorka postavke Mirjana Odavić.
Ona ističe da je sa svojim saradnicima nastojala da izložba, koja nosi naziv „LJiljana Krstić - pionir srpskog modernog teatra“, obuhvati sve segmente njenog života.
- Najveći deo postavke, naravno, odnosi se na LJiljanin umetnički rad. Ipak, pošto smo želeli da ova izložba pokaže njen razvojni put, bilo je potpuno prirodno da krenemo od detinjstva, preko porodice, pa do prvih uloga koje je odigrala u beogradskom Narodnom pozorištu. S obzirom da smo sve radili hronološki, posle toga sledi i LJiljanin umetnički put u Beogradskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212 i Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Deo izložbe posvećen je njenim filmskim, televizijskim i radijskim ulogama, a poslednja dva panoa dodeli „Dobričinog prstena“ - objašnjava naša sagovornica.
Prema rečima gospođe Odavić, svi panoi obogaćeni su i raznim tekstovima koje su o LJiljani Krstić izgovarali njeni prijatelji, kolege, pozorišni kritičari, poštovaoci...
- Tu stvarno ima veoma mnogo divnih, pa čak bih rekla i velikih rečenica, iz kojih svako može da sagleda veličinu LJiljaninog umetničkog opusa. Meni su veoma draga zapažanja Milenka Maričića, Bate Stojkovića, LJubomira Draškića... Iako je izuzetno bila posvećena pozorištu, trudila se da njena porodica, za koju je bila veoma vezana, to ni najmanje ne oseti. Zbog toga su je neki ljudi ponekad gledali sa zazorom, jer posle predstava nikad nije ostajala u pozorišnim bifeima, nego je uvek odlazila kući - podseća Mirjana Odavić i kaže da je izložbeni materijal najvećim delom iz privatne kolekcije koji je Muzeju pozorišne umetnosti Srbije ustupila LJiljanina kćerka Nevena Todorović.
Ona dodaje da sastavni deo izložbe, koju posetioci mogu da pogledaju do decembra ove godine, čine i video-prezentacije predstava „Jegor Buličov“, „Knez Pavle“, „Vasa Železnova“ i „Sumrak“ u kojima je LJiljana Krstić, takođe, ostvarila nezaboravne uloge.
Dostojanstvo pozivu
Na jednom od brojnih panoa, o umetničkim kvalitetima LJiljane Krstić, koja je preminula 12. aprila 2001. godina, nalazi se i zapažanje barda našeg glumišta Danila - Bate Stojkovića, koji je kazao da ona „nije samo velika gospođa našeg pozorišta, nego i osoba koja je u naš pozorišni život unela pravo gospodstvo“.
- Zbog nje naš pozorišni život nije samo profesija, već i poziv. Svojim umetničkim poštenjem i radom dala je najviše dostojanstva tom našem pozivu. Svojim majstorstvom da bude tako mudra i zato veličanstveno obična ona nas zbunjuje i zadivljuje!
