Izvor: Danas, 16.Sep.2014, 23:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veličanstveni muzički obred
Susret sa uglednim kineskim Kamernim orkestrom „Zabranjeni grad“ na otvaranju ovosezonskog izdanja ciklusa Velikani muzičke scene Centra za muziku Kolarčeve zadužbine, vrsta je veličanstvenog muzičkog obreda, nakon kojeg se pitate nije li sva današnja i uopšte muzika koju oduvek poznajete, ma kojeg žanra, nastala još pre ko zna koliko stoleća upravo u Kini!
Sugestivnost odabranih umetnika na sceni, istinskih virtuoza na svojim instrumentima, no ponajviše maestara >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << jednog skupocenog ugođaja, koji ispredu oko proizvedenih zvukova svojim prefinjenim pokretima i misaonim naumima, čak i pre nego što neki ton dospe do vašeg sluha - nenadmašan je utisak koji nosite sa ovog koncerta. Zaista, koliko basnoslovnog truda oko svake zvučne čestice, koliko predavanja činu interpretacije i koliko obilja emocija uključenih u konačan cilj. Morate biti zadivljeni njihovim umećem, bez ikakvog dvoumljenja.
Veče otvaraju orkestarske numere „Ples zlatne zmije“ i „Čavke se igraju u vodi“, zapljusnuvši vas zvucima instrumenata od čiste čarolije, koji izvijaju svoju bajkovitu pesmu snažne volje u bezmernoj usaglašenosti jednog nepoznatog reda. Čudesna melanholija koja se namah preobraćuje u raspoloženje neuhvatljive kakvoće, vasionski pomicaji tempa i hipnotički puls perkusija, plene odistinski svu vašu pažnju od starta. No, tu je već mesto jednog od vrhunaca koncerta - krasne tradicionalne kompozicije „Mesečinom obasjana prolećna noć pupoljaka pokraj reke“ za pipu i gudženg, gde je otmeni dijalog dva instrumenta u rukama dama proventiliran vazdušastom uzbudljivošću treperenja, iskričavih trzaja, koji teku potocima poput prave lavine zlatnika. Narednih nekoliko orkestarskih brojeva (Meihua ritam, Odsjaj meseca u fontani, Sjen opera) oživljavaju pred vama ove instrumente koji vam saopštavaju svoja znanja gotovo pa pravim ljudskim glasovima, na katkada strelovitom pogonu ansambla, potresne raskoši boja, ali i živahnim fijukanjem praporaca ritmova u jednoj senzualnoj vrsti divote odmah zatim.
Drugi deo koncerta započinje Mokranjčevom „Pušči me“ iz Desete rukoveti, tim ljupkim tkivom u egzotičnoj auri ovde, da bi na scenu stupio briljantni kontratenor Sjao Ma, koji će najpre u tradicionalnoj kompoziciji iz Čaodžoua, a potom i u komadiću zapadnoevropskog repertoara, ariji „Lascia ch'io pianga“ iz Hendlove opere „Rinaldo“, prikazati svu svoju zamamnu vokalnu jedinstvenost, glas koji peva eonima iskona, na pogonu jedne nepresušne privlačnosti svog obilno obdarenog bića. Mali odmor sa drevnom melodijom „Jesenje nostalgije“ i njenim setnim kaskadama čuvstava, biće samo predah do vrhunski izazovne „Zasede sa svih strana“, te visokoekspresivne draguljarnice za pipu solo, u kojoj jarki izričaj prelazi u ekstatičnu naraciju po ivici ključanja, krećući se maestralnim uzletima od tek šaputanja do bistrih odseva zvučnih propelera, štaviše pravih torpeda virtuoziteta zatočenih u gustoj mreži umeća ove gospođe sa kojom bi i Džimi Hendriks rado ukrstio koplja. Završna „Duboko u noć“ plus jedan bis, ljeskaju ponovo prirodom, koju kineski narod očigledno od pamtiveka čuje kao predeo u kome se odigrava poezija. Ushićujuće, srčano, fino osetljivo i opojno.
