Izvor: Blic, 08.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večiti strah od zadovoljstva
Večiti strah od zadovoljstva
Da li biste rekli da ste se promenili otkako snimate filmove?
Što više uradite, više ste samouvereni u nekim oblastima, a onda ste nesigurniji u drugim, tako da je to pomalo čudno. Mislim da sam sada srećnija. A ne znam da li to ima veze s tim gde sam, lično ili profesionalno. Moguće da više nisam pesimista. U poslednje vreme ste pozivani da se pojavite u nekoliko filmova u kojima niste imali glavnu ulogu. Da li je to bila svesna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odluka?
Sasvim. Nakon 'Elizabet' mislila sam da mogu da vidim stazu koji je utabana za mene i da mogu na nju da zakoračim, ali sam dovoljno sebe poznavala da shvatim da još nisam spremna da njom krenem. I još uvek nisam na njoj. Ljudi misle da su svi komadići na svom mestu, ali ja hoću da probam da radim različite stvari i igram raznolike uloge. Nakon što sam glumila Elizabetu nisam mogla da nađem bolji protivotrov od sasvim drugačijeg lika koji sam igrala u 'Pushing Tin' (1999). I u 'Talentovanom gospodinu Ripliju' vi ste stožerni lik, ali niste svo vreme na platnu.
O, to je vrlo učtivo! (smeh). Mislim da je bliže istini reći da me teško uopšte i ima na platnu. Ja izlazim iz osnove priče.
Vaš lik, Meredit, je nespretan i upečatljiv, ona mora vredno da radi da bi privukla Riplijato joj ne dolazi prirodno. Sa koliko ste samopouzdanja prionuli na posao da glumite nekoga toliko nesigurnog u sebe?
Ljudi pričaju o slobodi kasnih pedesetih i ranih šezdesetih, ali devojke iz viših slojeva društva istočne obale kao što je Meredit bile su još uvek pod nadzorom i posećivati stvari kao što je debitantski bal bilo je veoma važno u njihovom životu. Posmatrala sam je kao nekoga ko pokušava da skrha čauru u kojoj se nalazi, ali verovatno to nikada neće uspeti.
Opet, jednom ste rekli da ste bili nesamosvesni igrajući nekoga ko je samosvestan?
Da. Ako to ima nekog značenja. Mislim da najbolje radim kada se najbolje osećam, mada to obavezno ne znači da je i ishod najbolji. U 'Ripliju' pronašla sam određenu slobodu u svojoj anonimnosti, u tome što nisam bila u žiži, što nisam bila na kormilu broda. Mogla sam da poređam male domine koje čine lik i uradim svoj deo. Bilo je stvari ličnih sićušnih stvari koje sam želela s glumačke tačke gledište da iskažem; sada čak ne mogu da se setim ni koje su, jer sam morala da ih uradim i idem dalje. Možda su bile dobre, možda nisu. Ali ako bi mi neko postavio velika pitanja o tome šta bi te stvari trebalo da znače, ne bih osećala slobodu da pokušam da se bavim tim, u stvari, sitnicama.
Izgleda da niste imali mogućnosti to da radite u 'Elizabet' gde ste imali glavnu ulogu.
To je bilo sasvim drugačije. Postoji vrsta glumačke energije koja ide uz igranje takozvane heroine i to je drugačija vrsta energije, a drugačija veština, nego ona koju koristite kada držite priču. Kao glumac uvežbavate različite mišiće i postoje mišići koje sam htela, dok sam radila na 'Ripliju', da proverim da li još rade.
Da li je vaš brak stvorio razliku u načinu na koji pristupate poslu?
Ne mogu da iskažem koliko duboko obožavam Endrijua (Aptona, scenaristu, njenog muža). On je prva osoba sa kojom sam se viđala i koju sam ikada srela, a s kojom mogu iz svakog mogućeg aspekta da razgovaram o svom poslu. Ne možete da glumite ako nisu prisutni drugi ljudi. A ako to ne radite, osećate se kao da nemate veštine i možete da postanete potpuno sujeverni. Ali kada razgovaram o tome s Endrijuom nisam sujeverna i ne osećam da bi trebalo da krijem nebitne tajne. Mogu da pričam s njim o tome kao da je to prava stvar. To je deo mog života koji je... koji je to. Stvarno ne znam kako drugačije da to iskažem.
Na početku ste rekli da ste srećniji. Ali da li ste srećni?
Oduvek sam se plašila da budem zadovoljna, jer mi je to delovalo kao neko suviše dosadno i samozadovoljno mesto. Ali, da, srećna sam u tom smislu da se ne plašim povremenih razočaranja i depresija... To je teško pitanje, jer je sreća stvar koju ne želite uvek da priznatene želite da nestane pošto je jednom iskusite. U stvari, mislim da sam srećnija što manje razmišljam o sreći. Količina energije koju na nju potrošite može da se iscrpi u samo nekoliko plamičaka. CDC/TS
