Izvor: Glas javnosti, 11.Feb.2010, 08:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veče "Sećanje na Milorada Paviča" u Srpskom PEN centru
BEOGRAD - U Srpskom PEN centru sinoć je priređena tribina posvećena nedavno preminulom piscu akademiku Miloradu Paviću, o kome su veoma pohvalno govorili akademik Predrag Palavestra i književnici Mihajlo Pantić, Milisav Savić i Vladimir Pištalo, prenoseći uspomene na svog kolegu.
Veče "Sećanja na Milorada Pavića", najbolje je je rezimirao najmlađi učesnik Vladimir Pištalo govoreći o prvom susretu sa Pavićem (pre nego je stekao svetsku slavu " Hazarskim rečnikom") kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je otišao na prezentaciju njegovih priča u Manakovu kuću a u publici je bilo nekoliko " tetkica" i on ( student) sa dva drugara, a sada se krug zatvorio sa nekolicinom iskrenih poštovalaca.
"Između te dve večeri je skoro 30 godina a u tom periodu sam prisustvovao prepunom Narodnom pozorištu do poslednje galerije kada je Pavić bio na vrhuncu slave kao slavljen u celom svetu pa i Americi kao najveći savremeni jugoslovenski pisac" kazao je Pištalo i dodao da je uveren da sledi novi talas Pavićeve popularnosti, ali u svetu, pošto " Rečnik" osvaja Kinu a po mnogim slovenskim zemaljama, pre svega Rusiji, niču klubovi njegovih "obožavalaca".
Čast da otvori ovu seansu najbolje usmene memoarske proze pripala je akademiku Palavestri pošto je on sa Pavićem upisao studije srpske književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu 1949. i zajedno su diplomirali. Palavestra se prisećao kako je Pavić na studijama počeo da prevodi Puškina pa i "Evgenija Onjegina" tako da ga niko do sada nije nadmašio.
Druženje se obnovilo, kako je rekao Palavestra posle Pavićevog doktorata kada se vratio istraživanjima u domenu istorije i teorije književnosti i Palavestra ga je podržao kao kriitčar kada je počeo da objavljuje priče a posebno su bila zanimljiva sećanja na tri zajednička putovanja u inostranstvo u delegacijama pisaca i kao ugledni članovi Srpskog PEN-a.
Savić, koji je bio glavni urednik "Prosvete" u doba kada je u toj izdavackoj kući i Pavić bio urednik evocirao je uspomene na vreme kada je " stao" iza " Hazarskog rečnika" kada su izdavaci kao što su BIGZ, Rad i Nolit odbili da ga štampaju. On je ispričao niz anegdota vezanih za uspeh " Rečnika" (u SFRJ je prodat u tiražu od 200.000 primeraka) i o recepciji ovog romana u svetu ali i u zabitima ondašnje Jugoslavije.
Pantić se "pohvalio" da je posle diplomiranja dok je bio vojnik napisao prvi obimni (15 strana) afirmativni esej o "Rečniku" odmah pošto je objavljen i da je tokom rada u " Književnim novinama" imao priliku da prati recepciju toga dela među piscima svih generacija i poetika.
Za njega je posebno dragocen i značajan Pavićev doprinos srpskoj nauci o književnosti jer je uneo u našu kulturnu rizmnicu kapitalne sinteze o baroku, klasicizmu predromantizmu po kojima se i danas predaje na univerzitetima.
" Pavić, bez sumnje,jeste doživeo svetsku slavu i to mu niko ne može osporiti" zaključio je Pantić.
