Izvor: Politika, 29.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važno je reći istinu
Posle dužeg vremena američka književnost biće predstavljena u okviru Beogradskog međunarodnog susreta pisaca, koji je svečano otvoren juče, u sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, po 44 put. Gosti Udruženja književnika Srbije su i članovi američke delegacije: Aleksander Tejlor, Džejms Skali, Piter Kuper, Adam Sorkin i Korina Stirb. Izabrane i nove pesme Aleksandera Tejlora objavljene su i kod nas, u prevodu Dragana Dragojlovića i u izdanju Književnog ateljea MLD, pod naslovom "Snevanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na kapijama gneva".
Aleksander Tejlor (1931), univerzitetski predavač u penziji, jedno vreme živeo je u Danskoj kao profesor Fulbrajtove fondacije, a sada je profesor emeritus na Univerzitetu države Konektikat. Dugo se bavi izdavačkim poslom, osnovao je dva književna časopisa, i direktor je izdavačke kuće "Curbstone Press". U njegovoj poeziji vidljivi su tragovi pesničkih pokreta koji su se u Americi pojavljivali u drugoj polovini 20. veka.
Za koje ljudske vrednosti se zalažete kao pisac i izdavač?
Moj glavni posao je izdavaštvo, ali je na moju pesničku karijeru uticalo rano otkriće latinoameričkih pesnika i pesnika španskog govornog područja: Antonija Maćada, Ernesta Kardenala, Rubena Daria, Oto Rene Kastilja... Njihovoj poeziji me je privukla socijalna komponenta, to što su pisali o stvarnim ljudskim problemima i teškoćama svakodnevice, o odgovornosti građanina koji ne sledi slepo pravila vladajuće politike već teži da ih promeni, da stvari učini boljim. Ne zanima me toliko apstraktna ili kontemplativna poezija. Želim da pišem i objavljujem poeziju koja će uticati na promene u društvu.
Mogu li u jednoj ličnosti da postoje istovremeno dobar građanin i neposlušni umetnik?
Danas je, u političkom smislu, u SAD vrlo loše vreme. Ako ste dobar građanin, trebalo da bi da kritikujete američku spoljnu politiku. Svestan sam da kao zemlja nismo baš popularni. Napisao sam pesmu pod nazivom "Pesma predsednika Regana" koja podsmešljivo ukazuje na Reganovo mešanje u politiku Latinske Amerike, što je po međunarodnom pravu nezakonito. Zato mislim da na takve stvari treba ukazivati sve dok ljudi ne uvide istinu. Čitam knjigu Dajane Džonston koja govori o tome kako američka vlada manipuliše u odnosu na Srbe, i o vrlo komplikovanom političkom problemu na Balkanu.
Da li verujete da poezija, stvarno, može da promeni način na koji ljudi razmišljaju?
Zavisi od zemlje u kojoj živite. U Sofiji su me pitali da li se plašim da kažem neke stvari o svojoj vladi. Rekao sam im da se ne plašim jer pesnici su u Americi toliko nebitni da ih niko ne bi ubio. Ali, zato su neki latinoamerički pesnici bili ubijeni. Oto Rene Kastiljo, poznati gvatemalski pesnik mučen je do smrti zbog onoga što je pisao. U Latinskoj Americi postoji jaka poetska tradicija i poezija tamo zaista ima odjeka. Nadam se da i u Americi možemo da utičemo na promene. O tome govori primer pesnika Sema Hemela koji piše antiratnu poeziju. Predsednik Buš pozvao ga je na poetsko veče u Belu kuću, ali je Hemel odbio poziv, ogorčen zbog američke spoljne politike. Zatim je preko Interneta pozvao pesnike, koji su se masovno odazvali reagujući protiv politike Bele kuće. Stiglo je na hiljade pesama i objavljena je knjiga "Pesnici protiv rata", uz poetske poruke koje odbijaju saradnju sa vladom.
Kakav je u Americi položaj izdavača koji se suprotstavljaju opšteprihvaćenom mišljenju?
Zovemo se i nezavisni izdavači, jer nismo deo velikih korporacija. Većinu medija i izdavačkih kuća danas u Americi kontroliše nekoliko velikih kompanija. Malo je izdavača i listova koji su stvarno nezavisni. Treba misliti o uticajima tih velikih korporacija ali, ipak, vaš je izbor onoga što ćete reći i uraditi. Jedna kvekerska izreka kaže da je važno reći istinu onima koji imaju moć. Zato pesnici koji se suprotstavljaju samocenzuri, pišući o nepravdama u politici, uključuju i predočavaju mnogo stvari.
Da li stvarno verujete u svet bez razlika, nešto slično onoj Lenonovoj viziji?
Nadam se da je to moguće. Nešto slično dešava se i sada u Beogradu, sreću se pisci iz Rusije, Kine, Bosne, Amerike, Srbije. Mislim da smo više slični nego što smo različiti. Prošle godine bio sam na sličnim susretima u Sofiji. Razgovori su bili usmereni na unapređenje međunacionalnog razumevanja. Ovoga puta pokrenućemo inicijativu štampanja balkanske poezije na engleskom. Jezik će biti prepreka, biće nam potrebno nekoliko godina za ovaj projekat, ali to će nas zbližiti. Važno je samo razvijati duh tolerancije za mišljenje drugog. Znam da je to teško, posebno kada se u sve uplete politika, i da budem iskren, ne verujem nijednoj vladi. Danas je opasno to što su velike kompanije multinacionalne i sposobne su da kontrolišu naše živote. Mnogo je eksploatacije, profit postaje jedino bitan, a velike kompanije svakako ne zanima moja ili vaša dobrobit. Treba raditi na tome da uzdignemo čoveka, a ne da ga teramo na dno.
-----------------------------------------------------------
Piši pesme, ali ostani na poslu
Može li u Americi da se živi od poezije, koliko Amerikanci čitaju?
Jedan poznati vic govori o čoveku kome su savetovali da ne odustaje od redovnog posla kada je rekao da želi da bude pesnik. Teško je, ukoliko niste romanopisac koji je imao priliku da bude gost Opre Vinfri. Kada je o čitanju reč, pedeset procenata Amerikanaca nije pročitalo knjigu u prošloj godini. Prevesti stranu knjigu je skupo, ali imamo prevode važnih pisaca kao što su Izabel Aljende, Žoze Saramago, i drugi. Međutim i izdavači su pod pritiskom da objavljuju knjige od kojih će imati brzu zaradu.
[objavljeno: ]
