Izvor: Politika, 04.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važno irsko šaputanje
Emir Kusturica je jedan od najinteresantnijih reditelja na svetu, sa nepokornim i goropadnim talentom, kaže za "Politiku" irski reditelj
Od našeg specijalnog izveštača
TALIN - Estonija, 3. decembra – Na poslednjoj međunarodnoj takmičarskoj manifestaciji u ovoj filmskoj godini, na 10. Evro-azijskom festivalu crnih noći u Talinu, glavnom gradu Estonije, slavnom irskom reditelju, oskarovcu Nilu Džordanu (1950), sinoć je priređena posebna počast. Uručena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mu je nagrada za životno delo i priređen program podsećanja na 15 dugometražnih igranih filmova koje je snimio od 1982. godine. Autor filmskih dela kakva su "Društvo vukova", "Mona Liza", a naročito "Igra plakanja" i ovaj poslednji "Doručak na Plutonu", za koji je osvojio nekoliko nominacija za nagrade Evropske filmske akademije, u večeri dodele EFA bio je u Talinu umesto u Varšavi gde je ove godine održana ceremonija dodele, jer nije ni očekivao dobitak za, kako kaže, tako provokativan irski film. Uz kratko podsećanje i zahvalnost na učešću "Doručka na Plutonu" na letošnjem Festivalu evropskog filma na Paliću i za osvojenu nagradu, u ekskluzivnom intervjuu za "Politiku", Nil Džordan govori o društvenom nasilju, briljantnosti glumca Kilijana Marfija, Emiru Kusturici i Kenu Louču...
EKSKLUZIVNO
"Doručak na Plutonu" je složen film, ali čini se da je u njemu najvažniji način na koji ste pokazali travestiju irskog ali i britanskog društva istovremeno?
Za mene je ovo pre svega film o periodu u kojem je bilo toliko mnogo nasilja u Irskoj. To su bile one krvave godine od 1972. do 1974. Razlog što sam želeo da snimim ovaj film prema romanu Pata mek Kejba je u tome što sam shvatio da je moguće plasirati metaforu o tome kako jedna osoba može da preživi sav taj pritisak društvenog nasilja, agresiju, razočaranje.
Glavni filmski lik, transvestit Patrik, od svega toga se brani tako što je stvorio sopstveni paralelni svet u kojem funkcioniše pod drugim imenom?
Patrik je izvan sopstvenog teškog života, stvorio bajku u kojoj je on sam centralna ličnost kao devojka Kiten, kao neko ko nije umeo niti želeo da se prilagodi presijama irskog društva toga doba. Dok smo Mek Kejb i ja pisali scenario stalno mi se po glavi "motao" Volterov "Kandid", jer Patrik je poput Volterovog junaka nepopravljivi unutrašnji optimista koji spoljni svet smatra dobrim da bolji ne može biti. I ovo su upravo neiscrpni izvori tragikomedije u filmu "Doručak na Plutonu".
Patrik-Kitenova majka je u Velikoj Britaniji, još jedna metafora?
To je više u funkciji priče o tome koliko je Irska u to vreme bila zatvoreno društvo. Žene koje bi rodile vanbračno dete, bile bi odbačene od društva i morale su da idu u Englesku. Svako ko je bio odbačen išao bi u Englesku...
Čini se da je uloga Patrika-Kitena, uloga života mladog Kilijana Marfija?
On je jedan od razloga što sam uopšte uspeo da snimim ovaj film. Reč je o jedinstvenoj ulozi i činilo mi se nemogućim da će mi poći za rukom da pronađem nekog ko će uspeti da je odigra. Još u vreme priprema znao sam da od filma ne može biti ništa ukoliko ne uspem da nađem glumca. Međutim, na probnim snimanjima Kilijan Marfi je bio apsolutno savršen, briljantan. Zato sam odlučio da sa filmom idem do kraja, iako ga je bilo komplikovano snimiti i teško naći koproducente za ovakvu temu, jer retke su prilike kada se namesti da glumcu uloga stoji kao salivena.
A je li stajala kao salivena Emiru Kusturici, epizodnom glumcu u Vašem filmu "Dobar lopov"?
Ha! I te kako!
Volite li njegove filmove?
Veoma ih volim. Mislim da je Emir Kusturica jedan od najinteresantnijih reditelja na svetu. On ima nepokoran i goropadan talenat s kojim snima filmove koji su visoko na skali uzbune. Ja delim filmove na one koji to nisu i na umetnički film. Ono što radi Kusturica je punokrvni i važan umetnički film.
Da li je umetnički film danas mrtav?
Ne mislim da je mrtav. Ovo jeste veoma konfuzno vreme, film se rapidno menja, ali mislim da još uvek ima toliko mnogo interesantnih stvari i tema u koje može da se zaroni.
Nedavno je Kosta Gavras izjavio za "Politiku" da smatra da je razvojem digitalne tehnologije došlo do toga da je film izgubio svoju mitologiju. Šta Vi o tome mislite, je li sada drugačije?
Potpuno drugačije. Digitalne slike su svuda oko nas, na našim mobilnim telefonima, na kompjuterskim ekranima, naročito na televiziji, i ono što se zbog toga desilo filmu jeste gubljenje njegove posebnosti. Posebnost filma zbog koje ste odlazili u bioskop da ga gledate, nestala je. Film se menja, ali niko ne zna tačno kako će, i gde će ga te promene odvesti. Međutim, ono što je važno jeste da je film još uvek veoma živ.
Gubljenje posebnosti nije, čini se, pogodilo i američki film?
Nema nikakve svrhe klonuti pred američkim filmom i američkom dominacijom u svetu, jer je to nešto što se već dogodilo. Sve je to tu među nama i oko nas, tako da jedino što treba činiti jeste da se što bolje iskoristi američki sistem distribucije filmova, jer je to danas jedini uspešan i jedini ozbiljno postojeći distribucijski sistem. Dakle, nema svrhe biti stalno ljut na svu tu dominaciju, jer je ona naša realnost, već to nekako treba iskoristiti. Jedino to vredi činiti i upravo je to ono što ja pokušavam da uradim.
Vi ste upravo snimili još jedan američki film?
Jesam, i to u Njujorku sa Džodi Foster. Reč je o filmu "Hrabra" i njegova tema je osveta. Njegova premijera biće tokom sledeće godine.
Zanimljivo, tokom ove godine izašla su dva filma na temu burnih i krvavih godina borbi za irsku nezavisnost. Jedan je Vaš "Doručak na Plutonu", a drugi "Vetar koji njiše ječam" Kena Louča. Jeste li gledali Loučov film i šta o njemu mislite?
Gledao sam Loučov film i veoma mi se sviđa kako je on pristupio temi. Obojica imamo irsko iskustvo, a konstantna stvar u irskom iskustvu je rat za nezavisnost, intenzivno nasilje. Ono je uticalo i određivalo različite živote, i moj – proživljen u Irskoj, i Loučov – proživljen u Britaniji. Irsko iskustvo je za nas poput odraza u ogledalu.
Je li došao kraj nasilju?
Jeste, kraj je. Sada imamo premijera, sada je drugačije.
--------------------------------------------------------------------------
Naš film u Panorami
Na jubilarnom 10. Evro-azijskom festivalu crnih noći, među 270 filmova raspoređenih u nekoliko uskoprofilisanih programa, našao se i film "Sutra ujutro" Olega Novkovića, kao jedini predstavnik srpske kinematografije. Film se nalazi u atraktivnom programu "Panorama", a karte za obe projekcije već su rasprodate. U ovom programu biće prikazani i hrvatski film "Dva igrača sa klupe" Dejana Šoraka i makedonski "Kontakt" Sergeja Stojanovskog, dok se u programu "Kulturna vrata" prikazuje slovenački film "Ljubljana je ljubljena" Matjaža Klopčiča...
Dubravka Lakić
[objavljeno: 04.12.2006.]
