Izvor: Politika, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaskrs crnog talasa
Specijalno za "Politiku" od dopisnika Tanjuga
INTERVJU
Pariz – Milena Dravić je odlučila da se predstavi pariskoj publici u filmu Dušana Makavejeva "W. R. Misterije organizma" iz 1971. godine, i nije pogrešila. Mladoj publici koja je došla da vidi film u bioskopu "Piblisis sinema" na Šanzelizeu, nedaleko od Trijumfalne kapije, film je delovao sveže kao i u vreme kada je snimljen.
Srpska glumica je u Parizu boravila kao počasni gost "Nedelje stranih kulturnih centara", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja je ove godine bila posvećena ženama u kinematografiji. Ova manifestacija koja se održava šestu godinu zaredom još nije dovoljno zainteresovala parisku publiku pa su njeni posetioci, uglavnom, stranci koji su vezani za neki od tridesetak kulturnih centara. Gledaoci različitih nacionalnosti koji su došli da vide Milenu Dravić u filmu Dušana Makavejeva, doživeli su ga kao otkrovenje.
– Nekoliko gledalaca mi je prišlo i govorilo sa velikim oduševljenjem. Bili su iznenađeni što nikada do sada nisu videli film i molili su me da im pomognem da dođu do kasete kako bi ga ponovo gledali. To mi je utoliko draže što je u pitanju nova, mlada publika – kaže Milena Dravić za "Politiku".
Sticajem okolnosti, film "W. R. Misterije organizma" je gotovo u isto vreme prikazan u Parizu i u Njujorku, u jednoj od vodećih kulturnih ustanova u oblasti avangardne umetnosti, "Bruklinškoj muzičkoj akademiji" (The Brooklyn Academu of Music"), u okviru velike retrospektive jugoslovenskog crnog talasa.
– Nešto se dešava u ovom trenutku. Ponovo se otkrivaju filmovi Živojina Pavlovića, Dušana Makavejeva, Aleksandra Petrovića, Želimira Žilnika, i dobijaju neverovatne kritike. Pavlovićev film "Kad budem mrtav i beo" nazvan je "potpunim remek-delom". To govori da smo u određenom vremenu napravili velika filmska dela.
Da li ste toga bili svesni kada ste ih snimali?
Bila sam srećna, jer sam znala da radim sa pametnim mladim ljudima, sa puno ideja. Tada se nije radilo iz komercijalnih razloga, već iz srca, iz istinske potrebe za umetnošću i za ličnim traganjem i preobraženjem, i mi smo u tim filmovima to i postigli.
Da li ste znali da radite subverzivni film koji bi mogao da bude zabranjen?
Nisam verovala da će se to dogoditi. Svi koji smo radili na filmu bili smo očajni kada smo čuli da je na specijalnoj projekciji u Novom Sadu doneta odluka da se film zabrani. Najupečatljiviji utisak je bio kada sam shvatila da Makavejev mora da ide. To mi je bilo najveće iznenađenje i tada sam shvatila da je sve moguće. Posle sam pratila šta je radio, jer sam sa njim radila i film "Čovek nije tica". Izborio se, jer je vrhunski čovek, ne samo talentovan već i izuzetno obrazovan, filozof, spreman da pomogne svakome. Verujem da je svojim studentima u Sjedinjenim Državama, gde je dugo predavao, preneo mnogo znanja i umeća.
Pogled na Ameriku u ovom filmu je neverovatno aktuelan, kada govori o "ratu koji se vodi za mir", kao i odnosu totalitarizma i individualnih sloboda.
U potpunosti je aktuelan. Aktuelan je i po pitanju sloboda. Kada se teži za slobodnom ljubavi, kada se čitav jedan pokret rađa u celom svetu, što se vidi iz filma, da li postoji neka kosmička prepreka koja bi se isprečila da zaustavi tu slobodu? Ako ne rat, onda sida. Danas sam razmišljala o tome, gledajući ponovo film nakon dugo vremena.
Da li Vas dokumenti i pristup koji koristi Makavejev u ovom filmu podseća na način na koji filmove snima američki reditelj Majkl Mor?
Majkl Mor mora da je gledao Makove filmove, u to sam uverena. Sigurna sam da je iz njih dobio ideje da na svoj način predstavi stvari.
Koliko filmovi jugoslovenskog crnog talasa imaju adekvatno mesto u našoj kulturi?
Njihovi autori ostaju cenjeni. Sigurna sam da bi, kada bi pokrenuli nove škole, privukli mnogo mladih.
Da li su oni danas inspiracija mladim srpskim rediteljima?
Mladi, talentovani reditelji poput Srdana Golubovića, Stefana Arsenijevića i Milutina Petrovića znaju za njihove filmove, i veoma ih cene. Mislim da su im njihova dela reper, bar se tome nadam.
Film Vas još uvek privlači?
Da, film me je ponovo okupirao, i opet bih volela da igram u nekim dobrim ulogama. Snimila sam novi film sa Stefanom Arsenijevićem, "Ljubav i drugi zločin", u kojem glavne uloge igraju Anica Dobra, Vuk Kostić i Feđa Stojanović, a među veteranima značajne epizodne uloge igramo Dušica Žegarac i ja. To je treći put da sarađujem sa Stefanom, koji divno radi. Film je u završnoj montaži i priprema se za Berlinski festival. U naredne dve nedelje snimam televizijski film po divnom tekstu Gorana Petrovića "Bližnji". Potom odlazim u Crnu Goru, gde me je mladi crnogorski reditelj Andrija Martinović pozvao da glumim u kratkom igranom filmu...
Filmovi Milene Dravić prikazuju se tokom nedelje i u Kulturnom centru Srbije u Parizu, među kojima su i najnoviji, "Agi i Ema" Milutina Petrovića i "Izgubljeno-nađeno" Stefana Arsenijevića. U Centru je postavljena i odlična izložba fotografija koju je pripremila "Kinoteka" iz Beograda, koja prati izuzetnu četrdesetogodišnju karijeru glumice u kojoj je snimila oko 90 filmova – u pedesetak njih igrala je glavnu ulogu.
[objavljeno: ]
