Izvor: Politika, 08.Okt.2011, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vasko Popa prvi put preveden u Italiji
Zaslugom uglednog italijanskog časopisa „U obliku reči”, koji izlazi u Bolonji, predstavljen je obiman dvojezički izbor iz poezije našeg „pesnika sveta”
Za Vaska Popu (1922-1991) kažu da je bio pesnik sveta. Dobitnik je međunarodnih literarnih priznanja,njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika (pesnik i esejist Alen Boske je preveo Popinu poeziju na francuski,Oktavio Paz je zaslužan za prevode na španski),a bio je i često pozivannaknjiževnemanifestaciješirom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sveta. Tada je upoznao mnoge priznate pisce i pesnike (Nadin Gordimer,Sol Belou,Artur Miler,Tadeuš Ruževič,Đankarlo Vigoreli...) od kojih su mu neki,počev od engleskog pesnika Teda Hjuza, Meksikanca Oktavija Pasa i zemljaka Čarlsa Simića (pesma „Piramide i kule“), posvetili stihove. Družio se i sa Borhesom kome je on posvetio pesmu „Pesnikov hleb”,dok je nobelovcu Ginteru Grasu pozirao za portret.
Iako jedan od najprevođenijih srpskih pesnika u svetu, Vasko Popa doskoro nije bio prevođen u Italiji. Tek nedavno, zaslugom uglednog italijanskog časopisa „In forma di parole” („U obliku reči”), koji izlazi u Bolonji, a poznat je po tome što objavljuje poeziju najistaknutijih evropskih pesnika, predstavljen je obiman dvojezički izbor iz poezije Vaska Pope „Vasko Popa, pesme“.
Ovo prvo veliko izdanje našeg pesnika na italijanskom priredio je Lorenco Kason, koji u opširnoj Belešci o poeziji Vaska Pope, između ostalog, piše da je Popa, kao veliki posleratni jugoslovenski pesnik, izuzetno cenjen u otadžbini, bio harizmatična i autoritativna figura. On smatra da je poeta „započeo odlučujući preokret u književnoj istoriji sopstvene zemlje. Obeležavajući nepovratni rastanak sa doktrinom socijalističkog realizma i protiveći se cenzuri i progonima, ponovno je potvrdio, iznutra, apsolutnu autonomiju pesničkog govora, svoje pravo da ostane veran jedino samom sebi“.
U nadahnutom pogovoru, koji je potpisao Dan Oktavijan Ćepraga (profesor rumunske književnosti na univerzitetu u Padovi), uz detaljnu analizu najznačajnijih Popinih knjiga i ciklusa kao što su „Kora” i „Vrati mi moje krpice”, podvučeno je da je reč o pesniku izuzetnog, evropskog formata.
Mario Andrea Rigoni, univerzitetski profesor italijanske literature, književni kritičar i esejista, u nadahnutom prikazu, naslovljenom „ Pesnik čarobnjak koji je opevao oslobođenje Balkana“, objavljenom u kulturnoj rubrici dnevnika „Korijere dela sera“, podseća da, mada su Popine odabrane pesme još 1969. objavljene na engleskom (Selected poems, Penguin books), po izboru Teda Hjuza, a da je godinu dana kasnije, u prevodu Čarlsa Simića, objavljen i drugi zbornik (The little box, The Charioteer press), italijanski čitaoci su tek sada u prilici da se upoznaju sa stvaralaštvom Vaska Pope. Dvadeset godina nakon pesnikove smrti, u monografskom izdanju (pomenutog) italijanskog časopisa, na 292 stranice, predstavljen je integralni prevod tri Popine pesničke zbirke: „Nepočin polje” (1956), „Uspravna zemlja“ (1972) i „Vučja so“ (1975).
Rigoni takođe (kao Kason) ističe da je velikan srpske poezije slavljen u Srbiji iako je ignorisao socijalistički realizam. Zatim primećuje da Ćepraga, u odličnom pogovoru knjige, pravilno uočava da Popino delo omogućava da „izmerimo ne samo lomljavu koja nas je razdvojila nego i distancu koju treba prevazići da bi veliku poeziju Istočne Evrope, stvorenu tokom ovih poslednjih šezdeset godina, s punim pravom, ponovo smestili na zajednički intelektualni i duhovni front“.
Snežana Simić
objavljeno: 09.10.2011
