Izvor: Politika, 16.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vasko Popa naš savremenik
Popa i ja obično smo razgovarali o književnosti, o pesništvu uopšte, kao i o jezicima, kaže prof. dr Vesna Cidilko
Sveobuhvatna slika dela Vaska Pope, oličena u knjizi „Studije o poetici Vaska Pope” dr Vesne Cidilko, profesora slavistike na Univerzitetu Humbolt u Berlinu, objavljena je u „Službenom glasniku”, dvadeset godina pošto je napisana.
Predstavljena je nedavno na Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Pored sveobuhvatnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << studija Vesne Cidilko otkriva i nove aspekte i korene Popine poezije: važnost baroka za ovaj pesnički opus, sredstva kojima se postižu poetski „efekti”, analizira zvukovnu stranu stiha. Cidilko se bavi i tektonikom ciklusa Popinog poetskog sveta.
– Vasko Popa je veliku pažnju obraćao na strukturu svoje poezije. Pesme je organizovao u cikluse, a ciklusi su na poseban način uklopljeni u knjige. Od toga sam pošla. Nameravala sam da predstavim celinu, odlike Popine poetike, sadržinske i formalne, a nisam mogla da prenebregnem ni izvore, ni uticaje. Avangardu, narodnu književnost, folklor, vizantijsku kulturu, mitologiju, uticaje pisaca kao što je Momčilo Nastasijević. Posebno mi je bilo važno da istaknem način na koji se ciklusi formiraju u Popinoj poeziji, da istražim slobodni stih, metriku i prozodiju. U radu sam polazila od formalnih, strukturalističkih, aspekata i elemenata, nadajući se da će to implicirati sadržinu i poetsku sliku – kaže Vesna Cidilko, dodajući:
– Međutim, shvatila sam da postoje i drugi koreni Popinog odnosa prema tradiciji i da su, začudo, elementi barokne književnosti nešto što igra veliku ulogu u njegovom pesništvu. To je bilo fascinantno, i to je jedan od centralnih rezultata mog bavljenja Popinom poezijom.
Ono što naša sagovornica ističe kao posebno u radu na ovoj studiji jeste onaj osećaj pisanja o svom savremeniku, piscu sa kojim se može razgovarati, a rado se seća i Pope, koji je bio izuzetno predusretljiv saradnik.
– Vaš rad tako prestaje da bude apstraktan, više to nije objekat sumnji da li ste na pravi način shvatili ono o čemu pišete. Taj prvi susret sa Popom iskustvo je koje vrlo rado čuvam u svome sećanju, jednostavno zbog činjenice što ni pri svakom sledećem susretu nismo govorili o njegovoj poeziji. Obično smo razgovarali o književnosti, o pesništvu uopšte, kao i o jezicima. Jedan od prvih saveta koje mi je Popa dao bio je da naučim francuski, zbog toga što je smatrao da je francuski jedan od najvažnijih svetskih jezika kulture. Prvi put razgovarali smo pet sati, našli smo se u „Mažestiku”, bilo je leto. Slučajno sam prosula kafu na moju belu letnju suknju, bilo mi je vrlo neprijatno, mislila sam šta da radim, a Popa mi je onda rekao: „Ah, znam, to se moglo desiti i mojoj Haši”. Vasko Popa imao je poseban odnos prema svojoj supruzi, što se moglo nazreti iz svakog razgovora sa njim – primetila je sa izvesnom setom Vesna Cidilko.
Naša sagovornica kaže da je svoj doktorski rad završila 1984. godine, a krajem sledeće godine odbranila je svoju tezu. Jedan od uslova završetka doktorskog ispita sastojao se i u tome da knjiga u određenom roku bude objavljena. Štampana je u biblioteci renomiranog nemačkog izdavača Harasovica, u Vizbadenu i doživela je neočekivani odjek u Nemačkoj, kao i u tadašnjoj Jugoslaviji, kao jedna od prvih studija o poetičkom delu Vaska Pope. Međutim, prema rečima Vesne Cidilko, objavljivanje prevoda ove studije kod nas bilo je otežano izdavačkim prilikama u tadašnjoj Jugoslaviji, u Nolitu, kao i u sarajevskoj „Svjetlosti”, a ratni sukobi iz devedesetih godina stvorili su utisak da knjiga, koju je inače sama prevela, nikada neće ni biti objavljena.
– Gojka Tešića srela sam na jednom od naučnih skupova u Beogradu, pre osam godina, kada je predložio da objavi moj rad o Vasku Popi. I kod Tešića knjiga je čekala nekoliko godina, da bi bila konačno objavljena u „Službenom glasniku”, posle više od dvadeset godina. Kako je duhovito primetio profesor Jovan Delić, to je novorođenče od 21 godinu – dodaje Vesna Cidilko.
Naša sagovornica izražava optimizam u pogledu obnavljanja kulturnih veza u Evropi, a kao deo tog „umrežavanja” vidi i pojavljivanje njene knjige o Popi u Beogradu, koja će, kako se nada, stvoriti nova interesovanja za delo ovog velikog pesnika.
Marina Vulićević
[objavljeno: 17/10/2008]
