Izvor: Politika, 12.Jul.2011, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vasko Popa na poljskom
Objavljen je izbor iz celokupne Popine poezije, u prevodu Gžegoža Latušinjskog, pod naslovom „Izvor žive reči”
Vasko Popa, vršnjak i veliki prijatelj Tadeuša Ruževiča nije nepoznat Poljacima. Upravo zahvaljujući tipu poezije koji je stvorio Ruževič, Popina poezija je odgovarajuće primljena i u više mahova prevođena u zemlji u kojoj vlada kult poezije. Uz pomoć poljskih slavista prevodio ga je i sam Ruževič. Po svoj prilici,zbog eliptičnosti stiha i prozaizama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i njemu veoma bliskih. Nalazi se odavno u svim antologijama jugoslovenske i srpske poezije. Međutim,tek nedavno objavljen je veoma obiman izbor iz celokupne njegove poezije u prevodu Gžegoža Latušinjskog pod naslovom „Izvor žive reči”. Objavila ga je varšavska izdavačka kuća „Agava”. Prati gaprevodiočev pogovor naslovljen sa „I nisi znao, zbog čega živiš...” Na koricama je slika Mome Kapora. U njenom izdavanju usledila je i pomoć Ministarstva kulture Srbije.
Popi je u Poljskojpre dve godine bila posvećena naučna konferencija, na kojoj su učestvovali profesori srbistike i mnogi poljski pesnici različitih generacija. Popinom poezijom su se u poslednje vreme bavile i dve mlađe pesnikinje, Eva Zonenberg filozofijom njegove poezije, dok mu je traktat u vidu pesničke zbirke,naslovljene sa „stvoren od prastiha”, posvetila pesnikinja Agnješka Siska, po obrazovanju teolog koja je, da bi ga što bolje razumela i interpretirala, naučila sve varijante srpsko-hrvatskog.U svom „traktatu” pošla je od toga daje mašta izvornjegove poezije, a inovativnost i ekstatičnost da su bitna odlika njegovog stila. Prevodeći njen poetski traktat nemoguće je ne primetiti dakao i kod Pope predstavlja „spoj lingvističke i kontemplativne poezije”. To pokazuju i prevodi Gžegoža Latušinjskog koji se solidno „naradio” povezujući ta dva sistema u poljskom jeziku.
Latušinjski,dugogodišnji prevodilac srpske poezije, njenih najsloženijih predstavnika,u velikoj meri uspeo je Poljacima da prenese bogatstvo i ekspresivnost Popinog konglomerata kultura, shvatanja sveta i čoveka, jezika kojim to izražava. Zbog toga svoj pogovor počinje citatom: „Da ne pišeš (i ne čitaš) pesme, ne bi znao zbog čega živiš, jer ne bi bilo nijedne žive reči koja bi ti to rekla”. I, zahvaljujući toj „živoj reči” pesnik i na drugom jeziku, u ovom slučaju na poljskom koji iako je slovenski veoma se razlikuje po nečem veoma važnom, pre svega po ulozi samoglasnika i suglasnika, odnosno po njihovoj muzikalnosti koja je „čvrst oslonac”, telonjegove poezije. Zahvaljujući opšteslovenskom shvatanju religije i mitologije, ona se i na tom planu povezuje sa Poljacima.
Tačnije, spontano ili zahvaljujući postojanju pesnika poput Lešmjana koji veoma podseća na našeg Momčila Nastasijevića, mada,iako su živeli u isto vreme,po svoj prilici nisu znali jedan za drugog, jer nisu bili prevođeni.
Latušinjski, iako sastavljač i prevodilac jedne od najobimnijih antologija srpske poezije XX veka, kao i svaki „pošten” prevodilac kaže da je i pri izboru Popine poezije i njenom prevođenju morao da pravi izvesne kompromise, ali da je i pored izvesnih „gubitaka” neminovnih u svakom prevodu, Poljacima predstavio„najuniverzalnijeg srpskog pesnika”. Iako će im nedovoljno poznavanje srpske kulture i civilizacije, folklora, pesnika poput Nastasijevića, Rastka Petrovića i nadrealista na kojima se Popina poezija u priličnoj meri temelji, donekle pričinjavati problem.
Među nepoznanicama za Poljake istakao je i Popinu poeziju kao inspiraciju mnogih srpskih kompozitora (Radić, Peričić, Bruči, Petrič, Kelmen), mada je kao i Ruževič u svetu bio veoma cenjen, pozivan na najpoznatije svetskefestivale poezije, prevođen.
Posebno je istakao značaj osnivanja KOV-a u Vršcu i Popino učešće u tome. Za šta su mu Vrščani uzvratili nagradom koja se dodeljuje svake godine nekom od srpskih pesnika. Kao i članstvo uakademijama nauka, pored srpske i vojvođanske, od 1977. i Malarmeove.
Biserka Rajčić
objavljeno: 13.07.2011
