Izvor: Blic, 20.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaši plesači su gladni igre
Vaši plesači su gladni igre
O vašim igračima imam sličan utisak kao o igračima iz bilo koje zemlje u kojoj sam gostovao. Svugde polaznici radionica donesu sa sobom svoja tela, sa kojima je neophodno raditi i preskočiti određene barijere. Ono što je različito u odnosu na druge zemlje jeste to što su vaši igrači gladni igre, a to se ne doživljava često - kaže svetski poznati Džo Alegado, američki pedagog, koreograf i igrač koji upravo vodi desetodnevnu plesnu radionicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Velikoj sali Doma kulture 'Vuk Karadžić' u Beogradu. Na istoj sceni 23. februara u 21 čas publika će moći da vidi rezultat: koliko je čuvenom Limon tehnikom Alegado uspeo da poduči naše igrače. Inače, ovim projektom se promoviše i 'Bodi šop teatar' za savremenu igru, osnovan pre nekoliko meseci, s ciljem da edukuje zainteresovane za savremeni ples, šou dens, sportski ples, neoklasiku.
Iako ima 53 godine, Džo Alegado, rođeni Teksašanin, indijanskog porekla, izgleda blistavo dok igra i predaje. Na početku i kraju svake probe sa lakoćom radi vežbe zagrevanja, a potom skoro sve vreme i igra sa duplo mlađim polaznicima radionice. Džo Alegado je u svetu savremenog baleta pune 34 godine, bio je prvak trupe crnih igrača Alvina Ejlija i prvak u trupi 'Limon dens kompani' (koja je obeležila prošlog leta šest decenija rada) u Njujorku. Vlada SAD ga je 1982. imenovala ambasadorom kulture i poslala u El Salvador, Haiti, Honduras, Barbados. U Čehoslovačkoj je otkrio Evropu, upoznao svoju životnu saputnicu i sadašnju asistentkinju Kristinu. Sarađivao je sa Bečkom operom, roterdamskom akademijom igre itd. Doputovao je kod nas uz pomoć Ambasade SAD i gradskog Sekretarijata za kulturu.
- Umetničke radionice održaću u Nemačkoj, Španiji, potom se opet vraćam u Beč, koji je moja baza u Evropi. Da li ću nastaviti saradnju sa Beogradom zavisi od organizacije. Povremeno igram, eto, Katarina i ja početkom aprila u Minorki u Španiji nastupamo na festivalu igre. Naša predstava, kojoj još nismo dali ime, govori o devojci koja je izgubila voljenu osobu, ali živi u nadi da će se jednom susresti sa njom. Tu pokušavam da spojim svet realnosti i svet njenih nada. Igramo na muziku Džona Srmona.
O tome koliko je detinjstvo inspiracija za svet igre, ali i o razlici između crnih i belih igrača Alegado za 'Blic' kaže:
- Imao sam veoma srećno detinjstvo, bavio sam se sportom u ranoj mladosti i to je uticalo na mene. U Beču predajem u dve škole, direktor jedne od njih je Kris Štajner, igrač iz Gane koji je osnovao 'Blek dens festival' kako bi promovisao afričke igrače i igre. Njegova namera nije bila da isključivo afirmiše crne igrače. Ja nisam crnac, a kada mi je ponudio da učestvujem na njegovom festivalu, pristao sam i postavio jedan solo. Zašto baš crni igrači? Postoji razlika u igri, mada znam mnoge bele igrače koji se kreću isto kao crni. Mislim da sam rođen u pogrešno vreme, trebalo je da dođem na svet u vreme hip-hopa.
U svet igre zakoračio je relativno kasno i ne kaje se zbog toga:
- O savremenom plesu učio sam od Hosea Limona koga nisam nikad lično upoznao, jer je on umro pre nego što sam došao u trupu koja nosi njegovo ime, ali me je njegova tehnika igre obeležila. Relativno kasno, sa dvadeset godina, kao formirana ličnost, odlučio sam da se posvetim igri. Žene koje igraju danas posmatram iz drugog ugla nego obični muškarci, izuzetno ih poštujem zato što znam koje napore svakodnevno ulažu da bi svoje telo održale u određenom stanju i bile dobre na sceni.
B. Lijeskić
