Izvor: Politika, 29.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Varvari i civilizacije
Predstava govori o nama, našoj civilizaciji, našoj kulturi, našim avetima, našoj manipulaciji
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 28. oktobra – "Alamut" je predstava za koju se u Ljubljani traži karta više, a juče je stigla i u beogradski Atelje 212. Janez Pipan, direktor SNG Drama, objasnio nam je, uoči polaska ansambla put Beograda (vozom), kako je nastala moderna priča inspirisana romanom "Alamut" Vladimira Bartola.
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Predstavu smo radili u koprodukciji sa festivalom Salcburger festšpile u Salcburgu 2005. u sklopu programa "Young Directors Project". Inicijator je bio festival iz Salcburga, a ja sam pozvao režisera Sebastijana Horvata, s kojim smo već razmišljali o realizaciji dramatizacije "Alamuta". Salcburg je bio idealna šansa, posebno zato što smo želeli da se predstavimo slovenačkim tekstom koji prevazilazi lokalni (nacionalni) kontekst i govori o suštinskim pitanjima današnjice i savremenog sveta. Okvirna tema koju je predložio direktor salcburškog festivala bila je "Varvari i civilizacije", odnosno sve moguće konotacije... Bili smo svesni opasnosti u koju bismo mogli da upadnemo s Alamutom, koji na prvi pogled pruža crno-belu sliku sveta i "varvarstvo" koje personifikuju ratnici Hasana Ibn Sabe, u kome mnogi interpretatori Bartolovog romana vide nekakvog literarnog prethodnika Osame bin Ladena, dok je "civilizacija" sve što se suprotstavlja okrutnom fundamentalizmu. Izbegli smo to uspešnom dramatizacijom Dušana Jovanovića. Nastala je drama o manipulaciji ljudima, o stvaranju ratnika za ubijanje, što je isto u svim sistemima, kako u "istočnom" – islamskom, tako u "zapadnom", da kažemo američkom sistemu. Predstava je tu relativnost naročito naglasila, zato je to ogledalo svakog fundamentalizma koji postaje preovlađujuća paradigma današnje civilizacije i na istoku i na zapadu.
Režiser Sebastijan Horvat dobio je za režiju "Alamuta" nagradu festivala u Salcburgu i predstava je postala veliki hit. Elitna glumačka ekipa s mladim Markom Mandićem na čelu i iskusnim Radkom Poličem, te Igorom Samoborom igrala je "Alamuta" u 50 (rasprodatih) predstava, a beleži i uspešna gostovanja u Skoplju, dok iduće godine planira turneju u Grčkoj, Turskoj i Mađarskoj, potom u SAD...
Neobično je da temelj ove moderne drame predstavlja roman donedavno zanemarenog slovenačkog autora koji je tridesetih godina prošlog veka, aludirajući na fašizam, napisao priču o Sejduni. Izdavači su Bartolovo štivo "otkrili" pre desetak godina i od tada je "Alamut" najviše prevođeni slovenački roman.
Režiser Horvat otkriva za "Politiku" kako se uhvatio radnje koju je preneo u aktuelno vreme, pa se u predstavi u nekoliko sekvenci nižu video-snimci rata u Iraku: "Pozorište nije neka uspavana lepotica, već je to uvek odnos prema savremenom trenutku. Zato mora da bude i bizarno, i neposredno, banalno, aktuelno, naivno! Pozorište je kibernetička mašina ili čak top koji puca na publiku, budi je iz sna, učmalosti, oduševljava je, izaziva gnušanje. Ukratko, zahteva komunikaciju. Stoga je u predstavi, pozadi, video-skrin na kome publika u jednom trenutku vidi snimak iz helikoptera, gde smo mi u ulozi pilota koji pritiskom na dugme ubija ljude – možda vojnike, koje vidimo kao figurice u nekoj video-igrici."
Kontrapunkt slikama iz Iraka (ili Avganistana) čine TV ekrani, koji gledaoce bombarduju reklamama i bojama, dok su negde između mladi momci sa terorističkim maramama, koji podnose neljudsku torturu svojih starešina...
I, onda, sledeći prizor – fedaini tokom zakletve ne pevaju neke, npr. iranske, narodne pesme o odanosti, već himnu fudbalske lige prvaka. "Zato što su fudbaleri novi gladijatori našeg sveta", kaže Sebastijan i dodaje da predstava nije previdela činjenicu da je priča o tvrđavi "Alamut" priča o onom delu našeg sveta koji danas politički najviše uznemirava i deli mnjenja.
– Stvarali smo predstavu kao ogledalo za savremenog civilizovanog mladoevropejca. Želeli smo da prikažemo nemoguć odnos između "nas i njih", jer tek kad se baviš kulturom koja ti je strana, u koju projektuješ sve strepnje i negativne karakteristike, otkriješ svoje lepo ili ružno lice! Poimanje onoga što nam je strano omogućava nam da pronađemo sebe, svoj identitet. Zato predstava govori o nama, našoj civilizaciji, našoj kulturi, našim avetima, našoj manipulaciji.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 29.10.2006.]
