Izvor: Politika, 10.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Van Gog i Rembrant na prodaju
Specijalno za „Politiku”
Mastriht – Jedan od vodećih svetskih sajmova umetnosti i antikviteta, koji se svake godine održava u Mastrihtu, ponovo je od 7. do 16. marta okupio više stotina najprestižnijih galerista. Izloženo je na hiljade umetničkih predmeta iz različitih perioda istorije, sa svih strana sveta.
Potencijalni kupci moraju da imaju zaista dubok džep jer i ’najjevtiniji’ predmeti kao što su npr. ardeko lampe ili mesingana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ruska putna ikona koštaju po nekoliko hiljada evra. Cenu arheološke dragocenosti ili crteža, slike ili skulpture nekog od proslavljenih umetničkih imena, galerista će zainteresovanom klijentu diskretno šapnuti na uho, a ona se kreće od nekoliko stotina hiljada pa do nekoliko desetina miliona evra" Najskuplji umetnički predmeti najčešće završavaju u privatnim kolekcijama, jer čak ni fondovi najmoćnijih svetskih muzeja ne mogu da ih priušte"
A na prodaju je zaista sve. Od votivnih figura iz starog Egipta i skulptura iz vremena antičke Grčke i Rima, preko srednjovekovnog molitvenika iz Briža (procenjenog na pet miliona evra) pa do dijamantskih ogrlica Bulgarija i Kartijea" Od starih majstora, tu su dela Luke Kranaha, Brojgela, Kanaleta, Van Dajka pa sve do Tuluza Lotreka, Pola Gogena, Sezana, Renoara, Ernsta, Šilea i Klimta, kao i na desetine Šagalovih i Pikasovih radova.
Dve slike, međutim, bacile su sva ova blaga u senku. Prva je Van Gogova slika „Dete sa pomorandžom” koja se, posle devedeset godina, ponovo pojavila u javnosti, i to na aukciji s početnom cenom od trideset miliona dolara. Vinsent van Gog (1853–1890) je ovo platno toplih, živih boja, vibrirajuće u potezu a nežno u emociji, naslikao nekoliko nedelja pre nego što će pucati sebi u grudi.
Posle godine provedene u azilu za mentalno obolele, u maju 1890. godine, Vinsent Van Gog se preselio u seoce Over, 40 kilometara severno od Pariza. Nekoliko dana, pre toga, proveo je u Parizu u društvu svog brata Tea, snaje i novorođenog bratanca Vinsenta. U kratkom vremenskom periodu koji je usledio, inspirisan pitomom prirodom okoline i radošću zbog susreta sa najmilijima, Van Gog je proživeo nesvakidašnje trenutke radosti i ispunjenosti. Tada je naslikao seriju vedrih dečijih portreta, u potpunom kontrastu sa anksioznim platnima koja svi dobro poznaju.
„Dete sa pomorandžom” prikazuje Raula Levera, dvogodišnjeg sina seoskog stolara. Kao i druga deca, i on je prikazan sa izraženo rumenim obrazima što je trebalo da naglasi prednost seoskog, zdravog života. Pošto je slikar izvršio samoubistvo, ovaj portret je sa drugim slikama postavljen pored Van Gogovog kovčega koji je načinio dečakov otac.
Drugo, spektakularno platno čija će cena, bez sumnje, dostići vrtoglavu sumu sličnu onoj za Van Goga je – majušni „Autoportret”Rembranta iz 1632. godine. Na njemu je slikar sebe prikazao u uobičajenom odelu svog doba, crnoj odori sa širokom belom čipkanom kragnom i crnim šeširom sa širokim obodom. Rembrant je često radio svoje portrete i voleo je da eksperimentiše, stilski i u tehnici.Najčešće je sebe prikazivao u raskošnoj, pomodarskoj odeći ili kostimima iz prethodnih istorijskih epoha. Ovo ulje na platnu je nedavno otkriveno, i organizatori Sajma ga nazivaju „svakako najspektakularnijim otkrićem Rembranta u podužem vremenskom periodu”. Platno s neobičnim potpisom je, tokom istraživanja, prouzrokovalo brojne nedoumice po pitanju autentičnosti. Ne samo da je drvo od kojeg je načinjeno bilo drugačije od ostalih Rembrantovih autoportreta, nego su konzervatori naišli i na sloj „nesvakidašnjih” poteza. Kada je 2005. definitivno očišćeno, restaurisano i analizirano, autentičnost je potvrđena i sertifikat potpisan. A na čijem će zidu visiti, ostaje enigma.
S. J.
[objavljeno: 11/03/2008.]
