Izvor: B92, 27.Jan.2010, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vampire Weekend " Contra
VAMPIRE WEEKEND – Contra (XL)
Ne razumem hajp oko Vampire Weekend. Verovatnoća da bilo ko (i.o.l.e. muzički informisan) nakon par minuta slušanja njihovog novog albuma ne usklikne „hebote, Paul Simon!" ravna je mogućnosti da ove godine petlići Obraza besplatno rade obezbeđenje gej parade. Contra jeste Graceland, zapravo Contra = Graceland. Ili sam ja načisto poblesavio, pogluveo i nečujem tih 0.57% „različitosti" koje ovo izdanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čine a) originalnim, b) genijalnim i c) vrednim spominjanja (na javnim mestima).
Vampire Weekend su se ušunjali u indi živote pre dve godine svojim po bendu nazvanim debijem. Klima za world music krosover izdanja bila je pogodna pre svega zahvaljujući aktuelnom učinku M.I.A.-e (sa kojom u Britaniji VW dele i izdavača), a verujem da je u izvesnoj meri podsticajno delovala i serija reizdanja sa muzikom sedamdesetih iz Nigerije (tzv. Nigeria Special serijal) koja svojom živahnom kombinacijom etno tradicije sa uticajima džeza i fanka ne deluje ništa manje „moderno" od onoga što rade Vampire Weekend. Njihov zvuk, oni sami krstili su kao „ upper west side soweto", dok je izraz za šire narodne mase pojednostavljen u „afro-pop". Po mom skromnom mišljenju ovaj njihov je „bliži istini". Po objavljivanju debi albuma (čijeg slavljenja su se agresivnije prihvatili američki mediji) usledila je i obrada njihovog velikog „hita", Cape Cod Kwassa Kwassa, koju su zajedno uradili Hot Chip i Peter Gabriel, čime im je definitivno otvoren put ka mejnstrim eksploataciji.
Dve godine kasnije Contra dolazi direktno na prvo mesto američke liste albuma (sa tiražom ne toliko drastično nižim od poslednjeg 50 Centa), a Pitchfork se pravi lud i u uslovima u kojima bi, inače, okačio sličicu majmuna koji sebi šora u usta (recenzija kopiketera Jet), daje ovom izdanju izuzetno visoku prolaznu ocenu.
Contra nije neprijatan album. Naprotiv. Sa svojih tridesetak i nešto minuta trajanja on je osvežavajuć poput jutarnje gimnastike, čaše limunade ili letnjeg povetarca. Zamišljam kako je uz njega super voziti bajs. Melodije su sunčane, a aranžmani inteligentni i pitki. Frontmen Ezra Koenig ima topao glas i muzičkoj podlozi daje neku notu sete ili blage, kvazi-nostalgičnosti. Njegovo fraziranje ko za inat podseća na P.S. Naravno, ako ste ikada u životu čuli (premalo puta) pomenuti Graceland, Paula Simona, onda ćete od početka do kraja Contre imati neprekidnu seriju audio-dežavija. Čime se ništa od gore rečenog ne dovodi u pitanje, ali, ajde, onda da stvari zovemo pravim imenom- Vampire Weekend su hebeni Paul Simon tribjut bend!
U moru prepoznatljivih revizija Simonove simbioze afričke muzike sa anglo-saksonskim popom Vampire Weekend tek povremeno iskoračuju aranžmanskim rešenjima u godine nakon 1986. Ponekad se radi o detaljima (ksilofonski brejk u Horchata) , a ponekad zaslužuju i malecni aplauz (briljantan aranžman u California English, klavirska deonica u hotčipastoj Taxi Cab, sintisajzer marijači u Run), a ponekad (ali preretko), kao u Giving Up The Gun, koja je verovatno najbolja stvar ovde, VW pokazuju da su itekako i umeli i mogli da Simonovsko zaleđe inkorporiraju u efektan elektro-sint-pop koji ima dovoljno integriteta. Isto važi i za finale I Think UR a Contra, koje u ovom kontekstu, zvuči kao Kate Bush. Skoro.
selektah: (ištajasadadavamkažem?!!!) Lepo je, ali liči!!!
(ozbiljna)selektah: i (samo) * i (celih) ****/ *****
