Izvor: Blic, 16.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Valjajući bluz ritam
Valjajući bluz ritam
Nedavno je u Malom klubu Doma omladine Vlada Pejak uspeo da spoji tri različita apsekta domaće bluz scene pred oduševljenom publikom. Bila je to promocija novog albuma Homesick Mac-a, 'Leaving/Odlazak', koji je ovaj bluz gitarista snimio za 'Vertical Jazz'; comeback kompletnog legendarnog 'Blues Trio' na scenu i mini koncert 'Pera Joe Bend'-a. Mada su sva tri događaja veoma značajna za srpsku muzičku scenu, pojavljivanje petog albuma Dragana Ružića >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Macana (pravo ime Homesick Mac-a) kod jedinog domaćeg izdavača specijalizovanog za džez i bluz obeležilo je proteklu bluz sezonu.
'Gitaru sam počeo da sviram, i to akustičnu, električna me nije interesovala, polovinom sedamdesetih. Tome je prethodio neuspeh sa harmonikom u kulturno-umetničkom društvu 'Mladost' u Subotici gde me je pod svoje okrilje uzeo otac Bate Kovača, čika Joška, osnivač Omladinskog festivala. Kaže on meni: ‘ajde ti pređi na gitaru', priča za 'Blic' Dragan Ružić o samom početku svoje danas internacionalne karijere. Ranih osamdesetih nastupa sa sugrađaninom, gitaristom Robertom Tilijem. Njih dvojica izvode prvi akustični bluz na domaćoj sceni. Kad se Tili vrati sa letnjeg boravka u SAD noseći naramak izabranih ploča, Ružić se jasno opredeljuje ka tradiciji regtajma, crnom bluzu, u principu ka fingerpikingu i slaju kao tehnikama sviranja.
'Osvojila me čežnja koja je izlazila iz tih kompozicija, pomislio sam: ovo je lijana na kojoj ću dugo da se ljuljam. Robert i ja sviramo svakodnevno u kalemegdanskom parku i Knez Mihailovoj uprkos upozorenjima milicije a zatim i na 'Mašincu' kao predgrupa prvim domaćim bluzerima', seća se Dragan Ružić perioda pre nego što će sa Perom Miladinovićem Džoom, koji se posvetio usnoj harmonici, osnovati 'Blues Trio' u koji nešto kasnije dolazi i tamburaš Zoran Katrinka koji je najviše doprineo specifičnom etno prilagođavanju bluza duhu ovog podneblja. Sa legendarnim Džonom Hemondom 'Blues Trio' svira prilikom njegovog drugog boravka u Beogradu, 1989. ali je to istovremeno i 'labudova pesma' ovog benda. Ruža lutanja i zov ulice kome se, polovinom osamdesetih već bio prepustio, dovode Macana prvo u Budimpeštu na čijim je trgovima započela njegova internacionalna karijera a zatim u švedski primorski gradić Helsinborg u koji se seli 1990. Kasnije, u Danskoj upoznaje svog muzičkog uzora, gitaristu Sem Mičela sa kojim snima drugi evropski CD.
'Sem Mičel bio je jedini belac u bluzu koga sam slušao. Svira akustičnu gitaru na izrazito emotivan način koristeći fini slaj zvuk, koji je vremenom postao i moj znak prepoznavcanja', kaže sagovornik 'Blica' i dodaje:
'Moj stil sviranja promenio se tokom vremena. Danas sam smireniji, imam kontrolu celine, više ne jurim fazone, ne 'lickam' toliko niti pokušavam da se dokazujem kao muzičar. Uživam u valjajućem ritmu koji proizvodim i levom i desnom rukom. Volim pune akorde, tretiram gitaru kao orkestar', kaže Homesick Mac za 'Blic', a na pitanje kakvu atmosferu nosi album 'Leaving' odgovara:
'Odlazak' je simbol činjenice da napuštam čiste bluz vode i dosadašnju, oplemenjenu ali ipak reproduktivnu, gitarsku praksu. Oduvek sviram i regtajm i kantri i džez standarde i to se sada jače oseća. Posvetio sam se najzad i komponovanju pa je na albumu pet mojih kompozicija. Znači, odlazim ka sopstvenoj muzici, ka muzici sopstvenog podneblja. Znam da ću na sledećoj ploči imati bar tri- četiri obrade naših folklornih tema. Svuda u svetu na kraju vas pitaju: izvrsno svirate ali hajde odsvirajte nešto svoje. I ja se onda setim, recimo, Zvonka Bogdana ili neke starogradske, 'Ima dana' najčešće', kaže ovaj bluzer koji između jedanaest gitara u svom 'arsenalu' ima samo jednu električnu. Milorad Pavlović
