Izvor: Blic, 06.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzmi mi pare i reci ko sam
Uzmi mi pare i reci ko sam
Pre izvesnog vremena, pozajmim (na samo jedan dan), izvesnu sumu svojoj prijateljici. Kad sam se posle dva meseca usudila, da oprezno potražim svoj novac, od čuvene i samozvane biznismenke saznam, da sam - ološ, kreten, krebil, debil i još mnogo toga, što bez te (nekad moje, sada njene) love, ne bih znala. Skapiram kako cena ovog saznanja i nije tako visoka, jer volim da učim od pametniijih, što samoprokamovana gospodja, očigledno jeste. Krenem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da vrtim telefone, da molim i kumim prijatelje, da uzmu novac od mene na pozajmicu, ne bih li, kad ga zatražim nazad, saznala šta-mi-to-još-fali, da naučim o (is)tom trošku. Al, niko da uzme pare. Tu skapiram da je takozvana gospodja bila u pravu kad je tvrdila kako i nemam prave prijatelje, sem nju. Jer, da ih imam, ćapili bi moje pare, rekli mi u brk par prostih i malo-prosto-proširenijih i ja bih postala pametnija. Ipak, dosta sam naučila i od nje, zaključim i koliko odmah, zaboravim posudjen joj novac, a pošto sam ološ (kako-to-ona-reče), zaboravim i nju.
Pre neki dan, išetam da nešto kupim. Uredno platim, još urednije stavim novčanik u svoj podubok ranac i dodjem kući - bez novčanika. Ćiribu-ciriba, nestade i moj novac i moja LK i sve kartice koje sam imala i one koje sam mogla i one koje nisam mogla da imam. Krenem da razmišljam, koga li sam usrećila i skontam da je to morao biti neko kome to znači više nego meni. Pa, ako se taj, koji mi je lovu maznuo i nije baš obradovao, radovaće se ona, moja nekadašnja prijateljica. Jer, konačno sam postala dobar čovek – mirno puštam lopovima da rade svoj posao, da dotična, koja inače radi u Wiesbadenskom sudu - ne bi imala posla
