Izvor: Politika, 21.Sep.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uživam u ulozi domaćice
Veoma sam srećna sa svojom porodicom, srećna i kada radim i kada ne radim
San Sebastijan– Svi koji su do sada sa njom radili skloni su da tvrde da je krasi znatiželjna inteligencija i da se za uloge natprirodno priprema sa punim razumevanjem likova koje tumači tako kristalno jasno da se čini kao da klizi kroz prizore. Ona sama često je izjavljivala da je, pre nego što je postala „prelepi labud” i holivudska megazvezda, bila isfrustrirana jer je „bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premršava, imala velika usta, iskrivljene zube, jer je dugo sisala palac, i nosila naočare sa debelim staklima”. Sve drugo je već savremena istorija – Džulija Fiona Roberts (1967) već više od dve decenije je „američka dragana” broj jedan, najvoljenija i najplaćenija glumica na svetu, majka blizanaca Hejzel Patricije i Finosa Voltera, kao i sina Henrija, supruga kamermana Denijela Modera, vlasnica Oskara za ulogu u filmu „Erin Brokovič” i nezaboravna „Zgodna žena”...
Na 58. San Sebastijan festivalu, na koji je stigla nasmejana i vedra kako bi zajedno sa rediteljem Rajanom Marfijem i glumačkim partnerom Havijerom Bardemom predstavila film „Jedi, moli, voli”, drugom posle duže pauze koju je napravila u karijeri, nastao prema istoimenom bestseleru Elizabet Gilbert, Džuliji Roberts je svečano uručena nagrada „Donostia” za izuzetan doprinos svetskom filmu.
Da li je bio izazov tumačiti lik Elizabet Gilbert, autorke knjige prodate u osam miliona primeraka?
Veliki izazov, baš poput izazova uloge Erin Brokovič, ali i veliko olakšanje jer su i Brokovičeva i Gilbertova žene iz naše realnosti i sadašnjice i dalje aktivne i sveprisutne, pa su mi bile veoma dostupne i dragocene tokom mojih priprema za uloge. Mogla sam lično da ih vidim i osetim, da „snimim” njihove gestove, kretnje, način na koji se ophode prema ljudima i okolini. Elizabet Gilbert je žena koja je imala hrabrosti da javno izvrne svoj život pred milionskim auditorijumom, da prizna sve svoje slabosti i svu svoju tugu, da progovori otvoreno o svom propalom braku i o potrazi za samom sobom. Za mene je to bila izvanredna prilika da prikažem široki dijapazon osećanja, da prikažem ženu koja je u potrazi za odgovorima na velika životna pitanja. Ujedno, ovo je i veoma zahtevna uloga jer sam gotovo u svakom kadru, za šta je bilo potrebno da proputujem gotovo ceo svet i boravim na snimanju čak četiri meseca u Americi, Italiji, Indiji i na Baliju.
Posle nedavne američke premijere filma „Jedi, moli, voli”, pojedini mediji su Vam zamerili da ste tokom snimanja praktikovali hinduizam?
Oni su samo mehanički preneli deo intervjua koji sam dala za pariski „El” i izvukli neke stvari iz konteksta. Pokajala sam se što sam neke stvari izjavila i konačno sam shvatila nešto što mi je majka još pre 22 godine rekla, a to je: „Ti si glumica i zato glumi i pričaj o svojim ulogama. Nemoj nikada da govoriš o politici i religiji”.
Filmski gledaoci će sigurno biti prezadovoljni Vama i Vašom ulogom u filmu, on će se sigurno dopasti i feministkinjama, jer on jeste ekranizacija bestselera o ženskoj snazi, ali nisam sigurna da će gledateljkama biti lako da se identifikuju sa Elizabet?
Zašto tako mislite?
Zato što poznajem zaista mali broj žena koje bi posle propalog braka mogle sebi da dozvole luksuz da leče rane prvo u Italiji, pa u Indiji i na Baliju.
Hm. Može se i tako gledati na stvari, ali ovde je reč o autobiografiji i onome kroz šta je zaista prošla Elizabet Gilbert, suočavajući se sa samom sobom i učeći od drugih naroda i kultura mnogo toga o ljubavi, odnosu prema životu i porodici, prema nekim suštinskim ljudskim vrednostima.
A to nije mogla da nauči u Njujorku, u krugu svojih prijatelja?
Očigledno da nije. Jer, kako kaže u knjizi, a taj deo postoji i u filmu, „Njujork znači ambiciju i otuđenje”.
Šta je Vas lično privuklo njenoj knjizi i ideji da se snimi ovakav film?
Emocionalno i duhovno putovanje opisano u knjizi, koje smo, nadam se, uspeli da transponujemo i u film. Svi mi imamo „taj trenutak” u životu, kada nam je teško i kada smatramo da smo emotivno mrtvi, a progoni nas taj neki unutrašnji nemir. Katkad on traje samo jedan vikend ili mesec dana, možda čak i celu godinu i tada mislimo: „Nema izlaza iz ovoga”. Moramo da naučimo da pronađemo mir u sebi, da isteramo nemir i predrasude, da budemo srećni sa svojim životom.
Jeste li Vi srećni?
Veoma, srećna sam sa svojom porodicom, srećna i kada ne radim, i kada radim. Uživam u svom braku, majčinstvu, sa svojom decom sam srećna kao malo dete. Svaki sat mi je do kraja ispunjen. Svaki, i najmanji trenutak je divan ako sebi dopustimo da mu pristupimo. Svaki dan učim od svoje dece, a ona su puna čuđenja tokom otkrivanja sveta. Moj sin Henri se jedan dan probudio u pet ujutro i rekao mi : „Budi se mama, dan je predivan!” Ima li šta vrednije od toga?
Izbirljivi ste po pitanju uloga, čini se, sada još i više?
Jesam izbirljiva, uvek se trudim da dobro izvažem privlačnost i izazov ponuđenih uloga. Sada je tu i element usklađivanja sa porodičnim obavezama. Ne uzvraćam baš na svaki poziv. Na moje odluke utiče mnogo više stvari nego pre.
Izjavili ste nedavno i da više ne želite da igrate u romantičnim komedijama?
Takve uloge više ne odgovaraju ženama mojih godina, ma koliko ja i dalje bila ponosna na svoj izgled.
Časopis „Pipl” Vas je i ove godine proglasio za najlepšu ženu sveta?
Lepota je uvek relativan pojam i poznato je da on zavisi od ukusa. Ključ moje lepote je što uvek u blizini imam nekoga ko me voli. Kad bih vam opisala najlepše ljude koje poznajem, rekla bih – to su osobe koje su zadovoljne sobom i koje imaju mnogo smisla za humor.
Novine pišu i da ste veoma dobra domaćica?
Zaista uživam u ulozi domaćice, a uzor mi je moja majka. Bila je savršena kuvarica, pekla je hleb, pravila zimnicu. Tek danas mi nije jasno kako je u svemu tome uspevala i to sa osmehom na licu. Prilično se dobro snalazim u kućnim poslovima, ali ima dana kada je u kući haos i kada mi se čini da sam po ceo dan u kuhinji. Ali, sve je to ipak za mene i zabavno i čini me stalno pokretnom. Ne želim da budem statična kao neki spomenik. Opuštena sam što nisam savršena i mnogo sigurnija u sebe nego kada sam bila mlada devojka.
Da li Vam je nešto nedostajalo u periodu nestanka sa velike filmske scene?
Samo onaj osećaj da idem da radim posao koji volim, i to sa ljudima kojima se divim i koje poštujem, sa kojima se osećam sigurno, ali i sa ljudima sa kojima nisam radila pre, rad sa njima znači novo iskustvo. To je za mene dovoljno i to je ono gde ja crpim inspiraciju.
Dubravka Lakić
objavljeno: 22.09.2010.
