Izvor: Politika, 29.Mar.2010, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzeo sam od života najgore
Dokumentarac o Dušanu Petroviću Preletu „urbanom Džekilu i Hajdu” sutra na otvaranju Festivala kratkog metra
„Dušan nije štedeo život, ali ni život nije štedeo Dušana” ili „Bukovski iz beogradskih kafana”, samo su neke od izjava Bogdana Tiranića o Dušanu Preleviću Preletu (1948-2007), o čemu svedoči dokumentarni film „U redu, pobedio sam” Vladimira Petrovića, o ovom čuvenom heroju beogradskih ulica, muzičaru, glumcu i piscu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojim će sutra uveče u dvorani Kulturnog centra Beograda početi 57. festival kratkog metra.
Uz Prelevićeva svedočenja, Petrovićev dokumentarac pokušava da odslika što više aspekata ličnosti popularnog umetnika i boema koji je označio život srpske prestonice u drugoj polivini 20. veka, od početka bavljenja muzikom i uspeha benda „Siluete”, preko prve postavke „Kose” u Beogradu i oduševljenosti Boba Vilsona Preletom, do umetničkih visina, ali i životnih padova koje je Prele doživeo.
Tokom treće godine studija režije na Akademiji umetnosti u Beogradu, reditelj Petrović realizovao je kratki igrani film „Miris formalina” prema motivima istoimene Prelevićeve priče, što je bio početak njihovog poznanstva.
– Prvi put smo se videli „na bum”, pokazao sam mu prvu verziju scenarija i taj susret je protekao uglavnom u ćutanju. Prele me je sutradan pozvao i rekao ’Mali, bezobrazan si, ali imaš m..a. Dođi da pričamo’. Od tada se, kako je govorio, zapatilo naše poznanstvo, i skoro svaki dan sam odlazio kod njega. Bio mi je mentor, u smislu kako živeti i ophoditi se prema ljudima – ističe za „Politiku” reditelj Petrović, koji o Preletu govori kao o „urbanom Džekilu i Hajdu”.
– Dušan i Prele su dva različita čoveka. Prele je bio neko ko će, sa ili bez razloga, ući u kafanu i nekoga gađati pikslom, dok je Dušan, kao što ime kaže, bio duša od čoveka. Bio je spreman da na svojim greškama mladima ukaže na neke stvari. Ako je iko grešio, a i radio prave stvare u životu, to je bio Prele – smatra autor filma.
Posle filma „Miris formalina”, dokumentarac o Preletu bio je logičan korak, kaže reditelj Petrović i dodaje da je razgovor za potrebe filma sniman nekoliko meseci pre Preletove smrti, a snimanje je trajalo samo tri dana.
– Kada smo snimali razgovor, Prele je već kopnio. Isplivala je njegova sentimentalnija strana ličnosti. Imao je poseban humor i odbrambeni mehanizam kojim se na neverovatan način borio i prihvatao sve što mu se dešavalo. Želeo sam da prikažem taj dualizam njegove ličnosti – kaže Petrović i dodaje da posebnu čar filmu o Preletu daju svedočenja njegove majke Anke.
– Kao majka, ona ga bezuslovno brani, iako je svesna svega. Prele je prema majci imao ogromno poštovanje. Najinteresantnija je njena izjava: „Prele se mene plašio kad je trezan, a ja njega kad je pijan”. Ona ga je izvela na put, iako je on kasnije izabrao neke druge puteve, pratila ga je u vojsku, u zatvor, išla za njim u Nemačku... – objašnjava Petrović u čijem filmu o Preletu govore: Dragan Nikolić („Dušan je imao osećaj za pravdu, a posebno za nepravdu”), Petar Božović, mnogi muzičari, i dve ikone prestonice – Momo Kapor i Bogdan Tirnanić.
– Sa Preletom, Tirketom i Kaporom otišla je generacija bitnika, važnih figura Beograda. Ostalo je njihovo nasleđe koje će neki mladi znati da prepoznaju. Tirke je mnogo voleo Preleta. Čuo sam priču da je Tirke pred smrt govorio da vidi Preleta... – kaže reditelj koji nije želeo da glorifikuje Prelevića, već da ga prikaže kao čoveka koji je imao gomilu mana, ali i vrlina.
Dokumentarni film „U redu, pobedio sam” ne krije surovu realnost sa kojom se Prele ophodio prema sopstvenom životu.
„Ulica na kojoj sam odrastao bila je veliki univerzitet... Imao sam 50 hiljada poznanika i nijednog prijatelja... Jedno od tečnih kamena spoticanja u mom životu bilo je piće, ali se ne žalim. To je bio moj izbor... Kafanu samo nosio kao sudbinu, u džepu... Uzeo sam od života ono najgore, a dao sam mu ono najbolje – neke su od Prelevićevih izjava u filmu, a reditelj Petrović dodaje:
„Prele je bio dobar i loš prema svima, a jedino zao prema sebi”.
Ivan Aranđelović
-----------------------------------------------------------
Kapor: Prele je ispisivao svoju ličnu legendu
U filmu se može čuti i videti i kako je Momo Kapor doživljavao Preleta:
„U vreme kada se rađala Preletova legenda, svi su se poznavali u Beogradu i sedeli su na istim mestima. U to vreme, često se čuo uzvik: ’Ide Prele’, kao kaznena ekspedicija. Prznica, izazvač tuča, pijanac, čovek koji se teturao od stola do stola, ali i vrhunski umetnik, Prele je ispisivao svoju ličnu legendu”.
[objavljeno: 29/03/2010]
