Izvor: Politika, 20.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Užasno stanje ljudske rase
Slike surovosti, ljudske nemilosrdnosti, grabežljivosti, nepravdi, iskrivljenog sistema vrednosti, na Solunskom festivalu dokumentarnog filma
Od našeg specijalnog izveštača
Solun – Ljudsko iskustvo je epicentar Solunskog festivala dokumentarnog filma (TDF), a ono je zasnovano na borbi za preživljavanje u svetu koji bi trebalo da bude fer i ravnopravan, a nije, u svetu u kojem bi se svi osećali slobodnim, a nismo, kaže festivalski čelnik Dimitris >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Epides, obrazlažući suštinu više od 240 uzbudljivih filmskih priča koje su već nekoliko dana na uvidu solunskoj i internacionalnoj publici.
Filmovi su na Solunski festival dokumentarnog filma – Slike 21. veka pristigli sa svih strana sveta, sa njima i njihovi autori, srdačno dočekivani i ispraćeni, u čak šest festivalskih dvorana u kojima publika, pošto okupira sva sedišta, rado sedi na stepenicama ili čak stoji. Po broju filmova, programskih celina, paralelnih događaja i po broju gledalaca, TDF je najveći festival ove vrste u Evropi, a sa svojim starijim bratom, Solunskim festivalom igranog filma, koji će ove godine obeležiti pola veka postojanja, čini Grčku jednom od najsvrsishodnijih evropskih filmskih destinacija.
Ponuđeni filmovi tematski su razvrstani, ali svi oni, u svojoj osnovi, potvrđuju Džon Grirsonovu definiciju dokumentaraca kao „kreativnu interpretaciju stvarnosti”. Dvadeset i prvi vek nudi slike surovosti, ljudske nemilosrdnosti, grabežljivosti, nepravdi, iskrivljenog sistema vrednosti, zagađenosti životne sredine, čovekove borbe za pravdu... Filmovi koji o tome govore ujedno podsećaju i na ljudsku dobrotu i nose sa sobom i poruke nade. Opiru se žanrovskim klasifikacijama. Ne samo zbog različitih estetskih pristupa, metodoloških okvira ili ideoloških pravaca njihovih autora, već pre svega zato što u dokumentarcima slike nose sopstvenu istinu, nezavisnu od uslova i namera u trenucima dok su snimane.
Već sam festivalski početak kineskim filmom „Crvena trka” Čao Gana, nagovestio je da će „udaraca u pleksus” publike biti mnogo. Ganov film nudi potresnu priču o šestogodišnjim gimnastičarima, učenicima atletske škole za buduće olimpijske prvake. Prateći danonoćno njihovo kretanje, iscrpljujuće vežbanje, nastanak žuljeva na malenim dlanovima, krhka psihička stanja, nemilosrdnost trenera, demagogiju učitelja i podršku i ambiciju roditelja, kojima su ova deca jedina nada za bolju budućnost, autor svedoči o odricanju od detinjstva zbog postizanja dugoročnog višeg cilja – osvajanja olimpijskog zlata za kinesku naciju.
Potresnim temama i scenama obiluju i grčki filmovi kojih je na festivalu čak 44, jer je grčka dokumentaristička scena izuzetno živa i plodna i sa dugom tradicijom. Većina njih kazuje mnogo o burnim danima borbe grčkih komunista po završetku Drugog svetskog rata, a nisu strane ni teme poput talasa otpuštanja radnika, narastanja siromaštva ili dizanja glasa protiv izvitoperenosti kapitalizma.
Ličnosti u fokusu su slavni mađarski snimatelj Vilmoš Žigmond, legendarni grčki dokumentarista Fotos Lamprinos (1995. bio je gost Festa), turski karikaturista Turhan Selčuk, kanadski fotograf iranskog porekla Babak Salari i švajcarski reditelj muzičkih filmova Stefan Švitert, dok su programski omaži posvećeni dokumentarističkom stvaralaštvu Afrike, Austrije i Meksika.
Tokom festivala deo vremena provodi se i dijaloški radno – na panel diskusijama na teme: „Alternativne forme informisanja i demokratije”, „Društvena uloga dokumentarnih festivala” i „Deca u svetu odraslih”, kao i na kongresu Evropske dokumentarističke mreže i pičing forumu.
U mnoštvu filmova, jedan jedini iz Srbije je film „Kavijar konekšen” Dragana Nikolića, zanimljiva priča o „ribljem ruletu” i grozničavoj potrazi seoskih ribolovaca, braće Stanišić, za najvećom ribom punom ikre, koja bi im život pretvorila u zlato.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 21/03/2009]
