Izvor: Blic, 05.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uz nekropole cara Trajana
Uz nekropole cara Trajana
U okviru akcije 'Leto u Narodnom muzeju' danas u podne biće otvorena izložba 'Rimski pogrebni obredi - Kosmaj', koja će trajati do 10. avgusta. U toku ove mini-prezentacije, kustos Mirjana Glumac govoriće o rimskim pogrebnim običajima - u četvrtak, 7. avgusta u 18 sati.
Na području Kosmaja, teritoriji koja je ulazila u sastav rimskih gornjomezijskih rudnika, vršena su arheološka iskopavanja početkom prošlog veka i sa većim prekidima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nastavljena šezdesetih i sedamdesetih godina. Rimljani su na ovom prostoru između sela Baba, Stojnika, Guberevca i Parcana eksploatisali srebro, olovo, gvožđe i kosmajski rudnici su, pored rudnika istočne Srbije, bili glavni snabdevači carstva metalima. Najveći procvat kosmajski rudnici dostižu za vreme cara Trajana, po kome su i dobili ime (Metalli Ulpiani). U Rimu je kovan poseban novac za ove oblasti, a sačuvane olovne poluge (slitci) koje se čuvaju u svetskim muzejima, teške i do 300 kg potiču sa Kosmaja. U Stojniku, na lokalitetu Grad, konstatovan je kastrum u kome je bila smeštena kohorta II Aurelia nova equitata, formirana oko 169. godine, sa naseljem i ostacima objekata . Arheološkim iskopavanjima Narodnog muzeja, koja su vršena sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, konstatovane su rudarske nekropole koncentrisane oko sela Guberevac, Stojnik, Babe. Nekropole pripadaju tipu etažnih grobova, u literaturi poznatoj kao Mala Kopašnica Sase (po nekropoli u blizini Leskovca). Najčešće su prilagane keramičke posude, krčazi, kadionice, svetiljke, toaletni pribor, medicinski instrumenti, ukrasni predmeti i novac.
Od 1976. godine kao poklon dr Sofije i Milojka Dunjića, u Narodnom muzeju, čuvaju se arheološki predmeti koji takođe potiču sa teritorije Kosmaja i svedoče o životu i intenzivnoj rudarskoj aktivnosti na ovim prostorima u rimskom periodu.
M. M.
