Izvor: Blic, 27.Maj.2009, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uverljive sumnje čekaju dokaze

Izložba akvarela, pastela i crteža Save Šumanovića koja je u "Noći muzeja" otvorena u beogradskoj galeriji "Haos" dovela je u pitanje autentičnost nekoliko dela. Ovo pitanje postavljaju i neki stručnjaci, galerista, ali i javnost koja ju je videla. Izložbu je priredio dr Srđan Đurić. Najzad, ova izložba, šta god da se na njoj nalazi, inicirala je među stručnjacima raspravu, ali na predlog vašeg novinara i inicijativu da je zbog bujanja crnog tržišta umetninama neophodno raditi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na otvaranju centra za ekspertizu. U centru bi laboranti analizirali platno, papir, boju, olovku, ram... pre nego što bi se delo "pod sumnjom" okarakterisalo kao original, bar kad je reč o našim visoko kotiranim umetnicima, a konačnu reč bi izneli istoričari umetnosti koji se određenim autorom bave decenijama.

Dr Srđan Đurić je na izložbi u "Haosu" predstavio manje znane radove iz privatnih kolekcija (30 od ukupno 35 radova). Stručnjaci, među kojima je Ljubica Miljković, viši kustos Narodnog muzeja i autor monografije o umetniku, izrazila je sumnju u autentičnost nekih radova, pa čak i u jedan koji potiče iz muzejske kolekcije Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci.

U bučnoj, ali konstruktivnoj raspravi učestvovali su već pomenuti istoričari umetnosti, zatim Borka Božović (umetnički direktor Galerije "Haos"), Gordana Stanišić (vodi zbirku crteža i grafika u Narodnom muzeju) i Maja Skovran (RTS). "Blic" je zabeležio ovu raspravu.

Da li je ovo falsifikat?

- Ako neko misli da na izložbi ima falsifikata, neka mi se pismom obrati, svakome ću odgovoriti. Ovako je neozbiljno, jer se godinama bavim stilskom forenzikom i spektrografskom analizom. Iza svih analiza uvek stoji reč stručnjaka. Tvrdim da je sve što sam izložio original. Ovakva polemika za nas je novost, ali se u svetu svakodnevno dešava. Graničnu tačku teško je odrediti. Međutim, tu su i tzv. tajni znakovi samih slikara koje treba znati. Za nekoliko Van Gogovih dela još uvek se dokazuje autentičnost!

Šumanović je bio vrlo precizan, čak je i vreme slikanja beležio da bi se znalo kakva je svetlost tada bila. Voljan sam da na sva vaša pitanja odgovorim iako se nisam pripremio jer nisam znao šta me čeka - rekao je Srđan Đurić.

„Stara ciglana”, original, iz 1934, inv. broj 95, Galerija Save Šumanovića u Šidu

Usledila je video prezentacija Ljubice Miljković kojom je sugerisala određena poređenja radova da bi nam predočila stilske razlike, razlike u potezu i koloritu između, po njenom mišljenju, originala i falsifikata u koje je, kaže, gotovo sasvim sigurna.

- Žao mi je što sam izazvala gnev nekih. Nisam govorila nikome iza leđa već ono što mislim. I dalje mislim da ovde ima 15 falsifikata. I sama sam stavila rad iz Smederevske Palanke u monografiju o Savi verujući kolegama koji su mi slajd prosledili. Sad kad sam ga videla, rekla bih da je problematičan. Za ostalih 14 dela, po mojoj oceni, rekla bih da su grubi falsifikati. Njima se narušava Savin opus u celini. Ne tvrdim da sam u pravu, ali 99 odsto čini mi se da jesam. Zaključujem o čemu je reč na osnovu specifičnog potpisa Save Šumanovića, grubosti ili finoći poteza, po paleti. Sava je oponašao prirodu po crtežu na licu mesta na kome je beležio boju. Skoro sa sigurnošću mogu da tvrdim da je sve "falsifikate" izradila ista ruka. Lepo se to vidi na primeru slike inventarski broj 95, "Stara ciglana" iz 1934, koja je pohranjena u Galeriji Save Šumanovića u Šidu.

Osim ispitivanja stila ili ruke, Maja Skovran je insistirala na tome da se ispita ko je, gde i zašto kopirao Šumanovićeva dela i uđe u trag vlasničkim listovima.

U pomoć treba pozvati i žig na papiru, jer se tačno zna ko je kakav i kada proizvodio - sugerisala je Skovran, na šta je Miljkovićeva dodala da se npr. zna da je 1974. godine slikar Vladimir Nikolić izrađivao falsifikate Save Šumanovića i bio uhapšen zbog toga.

Pretpostavljam da ih je još takvih bilo, jer je Sava bio na ceni, a mnogi slikari od svog dela nisu mogli da žive, te su, pretpostavljam, ulazili u nemoralne poslove. Sve se to može utvrditi hemijskom analizom. Svoje mišljenje iznosim na osnovu svog iskustva. Možete mi verovati, ali i ne morate.

Nakon, na momente, žučne rasprave, i Božovićeva se priključila sumnji u autentičnost dva crteža.

- Ovo je tek početak iznošenja na videlo nekih naših nedoumica i meni je drago da se to baš u mojoj galeriji dešava, jer art market treba da regulišemo. Zato nam je neophodan centar za ekspertizu, da bismo bili sigurni da su naši muzeji bez falsifikata, da su kolekcije čiste.

Na kraju je Stanišićeva poentirala:

- U mojoj zbirci je 65 Savinih crteža, ali slične ovima nisam videla, što opet ne znači da su izloženi krivotvoreni. Na tržištu u Meksiku pojavilo se nedavno 50 falsifikata Fride Kalo, zbog čega je neko zgodno konstatovao: stičem utisak da je Frida mnogo više slikala od kada je mrtva!

Nastavak na Blic...