Izvor: Blic, 05.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvek ima neko peti
Uvek ima neko peti
Zaista ne znam šta se događa sa vama? Čas vam smetaju moje prijateljske svađe sa frau Laketić, potom vas rajca vrh planine Taunus, a onda vas uznemiri moja fotografija sa (m)učiteljom za dame. Uz konsultacije sa nekim uglednim ličnostrima iz Wiesbadena, rešila da vam kažem ko je autor pomenute fotografije. To je Sigmund Frojd, veliki prijatelj frau Slađane fon Nikolić, iliti Miljane Laketić. A sve što je njeno to je i moje, pa tako i Frojd. On obično >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fotografiše utorkom ujutru 1992., s tim da ste se u određenu pozu namestili barem godinu dana kasnije, devedeset treće. Velika sam dama i molim da mi više ne postavljate prozaična pitanja, jer prave dame ne čuju dobro kad im nešto nije po volji. Frau Laketić, takođe. Jedino Frojd može da vam pomogne. Pod uslovom da je Sigmund i da nije utorak ujutru 1992. kad fotografiše. Inače, sem od (m)učitelja iz damske škole, frau i ja smo najviše naučile od našeg velikog prijatelja Napoleona Bonaparte. On je jedan skroman čovek, koji nije hteo da džiklja u visinu, kako ne bi štrčao od svojih drugara. A mogao je kaže, da bude visok kao Vlade Divac. Da nije skroman, izabrao bi on da se poredi sa Medžik Džonsonom, a ne sa našim Divcem. Time je ujedno pokazao i da je patriota, da voli Srbe kojima je rodna zemlja Wiesbaden, u podnožju sada već čuvenog Taunusa. Ovom prilikom ga ne bojim u roze, da ne bi ličio na ono našta liči, tojest – planinu, na koju se dame rado penju.
Sa Bonapartom imamo i jednu zajedničku fotografiju ispred vile Šnicler u Wiesbadenu. Uslikao nas je naravno Frojd, onog uobičajenog dana i godine- ujutru, kako to inače čini utorkom. Ta fotografija obišla je ceo svet i završila na vrhu Taunusa. Neko ko mnogo voli frau Laketić, Napoleona, Frojda i mene (ali i taj vrh), zabo nas je na njega. I hvala mu na tom zabadanju, ma ko da je bio. Ima li išta lepše nego kad te usreći neko peti?
