Izvor: Danas, 22.Jan.2015, 16:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Utvarno detinjstvo
Beograd - Izložbu crteža Saše Marjanovića večeras u 20 sati u Galeriji Haos otvoriće Srđan Vučinić, esejista i filmski kritičar, koji je i ranije pisao o radu ovog umetnika iz "kinematografske” perspektive.
Marjanovićevi radovi, kako Vučinić zapaža, nesumnjivo asociraju na medij fotografije i filma - "na prvi pogled, prepoznajemo u njima težnju za fotografskom objektivnošću, kao i rediteljsku pasiju za "otiskivanjem" minulog vremena.” Ali ne kao njegovo puko >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << reprodukovanje, niti sirovi dokument, već nešto sasvim drugo. "Ako film nije dokument, onda je san, kaže Bergman u jednom fragmentu posvećenom delu Tarkovskog”, podseća Vučinić. U tom smislu Marjanovićevi crteži ugljenom otkrivaju, kako kaže, "neobičnu analogiju sa unutarnjim pejzažima snolikih filmskih autora kakvi su Bergman, Tarkovski, Sokurov, Hideo Nakata ili Mihael Haneke... I na njima, baš kao i u delima navedenih sineasta, ona prava drama egzistencije prikazana je u fluidnim predelima slutnje i teskobe, potisnutog i podsvesnog, snoviđenja i reminiscencije”.
Kako je lajt motiv Marjanovićevih crteža sveprisutna figura deteta i tema detinjstva na njima, Vučinić podseća da su ovi prizori "uvek propušteni kroz prizmu nečijeg sećanja, često i kroz senovitost potisnutih fantazama, strepnji i frustracija. Šta se nekada zbivalo, kada je svet bio tako veliki, a mi tako mali, nikada nećemo pouzdano doznati, jer zbilja je uvek deformisana senkama naših utvara. Te utvare iz davne prošlosti nužno preoblikuju i početnu inspiraciju prizora Saše Marjanovića. Prvobitni utisak težnje ka "fotografskoj objektivnosti" postepeno zamenjuje suštinsko pitanje njegovog rada - pitanje senovitog, utvarnog, fantazmatskog lika detinjstva.”
Tu su takođe i veze sa aktuelnom tehnologijom estetikom 3D animacije na osnovu kojih se da posebno razmatrati Marjanovićev dosadašnji opus. "Naročito Marjanovićevi crteži nose u sebi neku ekspresivnost veoma srodnu fakturi i atmosferi film-noara, ili neo-noara (u rasponu od Hičkoka pa do braće Koen). Stiče se fatalistički utisak, kao da je u sam trenutak izbora, u momenat egzistencijalne odluke, već upisano nešto zlokobno i uznemirujuće. nagone nas da jasnije sagledamo preteću utvaru odraslog koja se, pod pritiskom društva i sistema, nadnela nad svetom detinjstva”, ukazuje Vučinić.
Izložba Saše Marjanovića biće otvorena do 13. februara, a tekst za njen katalog potpisuje Irena Marjanović Cvetković. Ona takođe kaže da "u filozofskom prikazu prirode igre i vremena, Marjanovićevi crteži nude napetost - večnost i konačnost koje se susreću u portretu deteta, i suptilnost i surovost obrta odrastanja, (ne)svest o varljivoj prirodi slobode i promenama u biti sopstva - čime nemilosrdno ogoljavaju ljudsku prirodu."
