Izvor: Politika, 09.Jan.2010, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Utrkivanje blokbastera
Poznavaoci isplativosti filmske produkcije ovih dana utrkuju se u prognozama da li će „Avatar” Džejmsa Kameruna premašiti zaradu ranijeg rediteljevog hita „Titanik”
Kada je proteklog vikenda naučno fantastični spektakl „Avatar” Džejmsa Kameruna zaradio milijardu dolara za samo 17 dana prikazivanja širom sveta, poznavaoci isplativosti holivudske produkcije počeli su da se utrkuju u prognozama da li će ovaj film da nadmaši finansijski uspeh ranijeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kamerunovog dela „Titanik”.
Uprkos recesiji, zarada u severnoameričkim bioskopima tokom 2009. iznosila je 10,6 milijardi dolara, čime je Holivud postavio novi rekord u zaradi, probivši prvi put u svojoj istoriji ukupnu zaradu od deset milijardi dolara u godini.
Već posle prvih pet dana prikazivanja, spektakl „Avatar” stekao je status blokbastera – filma koji je u kratkom periodu distribucije u bioskopima zaradio više od 100 miliona dolara.
Sistem blokbastera uveli su najuticajniji holivudski filmski studiji krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. Tada je finansijski uspeh filma „Ajkula” (1975), reditelju Stivenu Spilbergu omogućio da bira projekte i izgradi karijeru jednog od najisplativijih reditelja kraja prošlog veka, dok je posle uspeha „Ratova zvezda” (1977) producent i reditelj Džordž Lukas izgradio ličnu filmsku imperiju i diktirao trendove holivudske produkcije druge polovine 20. veka.
Tokom osamdesetih godina, kada nas reklamne kampanje filmova nisu bombardovale na svakom koraku, među blokbasterima su se izdvojili filmovi koji se i danas gledaju – „Ratovi zvezda: imperija uzvraća udarac”, „Ratovi zvezda: povratak džedaja”, „Indijana Džons: otmičari izgubljenog kovčega” i „Top gan”, ali i dela koja su stekla status kultnih – „Tutsi”, „I-Ti vanzemaljac”, „Vod” ili „Kišni čovek”.
Tokom devedesetih godina, nastavljen je trend što većeg ulaganja u produkciju, a i glumačke zvezde, zbog kojih publika najčešće puni bioskopske dvorane, tražile su mnogo veće honorare. Filmovi poput „Terminatora 2”, avanture s dinosaurusima „Park iz doba Jure”, „Dana nezavisnosti”, „Ratova zvezda: fantomske pretnje” i neizbežnog „Titanika” vladali su blagajnama, a u društvo blokbastera ušli su i „Kad jaganjci utihnu”, „Spasavanje redova Rajana” i „Trumanov šou”.
Želeći da dovedu do usijanja takmičenje koji će film za što kraće vreme zaraditi 100 miliona dolara, tokom prve decenije 21. veka holivudski studiji odlučili su se za sigurna ulaganja ali i ogromne budžete. Realizovani su filmovi za koje se znalo da će premašiti cifru od 100 miliona dolara, uz pitanje – koja je gornja granica njihove zarade. Tako se tražila karta više za sve delove serijala o Spajdermenu ili piratima sa Kariba, većinu animiranih dela, ali i za isplative ekranizacije romana o Hariju Poteru ili o Tolkinovoj Srednjoj zemlji, Hobitima i vilenjacima u „Gospodaru prstenova”.
Porastom ulaganja u filmsku produkciju u kojoj se producenti takmiče da li će njihovi filmovi da koštaju 100, 150 ili 200 miliona dolara uglavnom je postignuta i veća zarada na blagajnama. Međutim, ima primera koji ne potvrđuju ovo pravilo, poput „Vodenog sveta” Kevina Kostnera koji je na uspehu drame „Ples sa vukovima” u vodenu SF apokalipsu uložio 175 miliona dolara, a film je zaradio samo 85 miliona! Nije se proslavio ni poslednji deo SF trilogije „Matriks” koji je koštao 150 miliona, a u SAD je inkasirao 135, dok je u holivudski spektakl „Aleksandar” Olivera Stouna uloženo 155 miliona dolara, a na matičnom tržištu zaradio je samo 34 miliona!
Međutim, 2002. godine svetski bioskopski hit bila je komedija „Moja velika mrsna pravoslavna svadba”, nastala prema scenariju glumice Nije Vardalos koja je u ovoj komediji tumačila glavnu ulogu. Glumac i producent Tom Henks prepoznao je potencijal u tom scenariju i dobio bankarske garancije za film budžeta od pet miliona dolara koji je samo u Americi zaradio 240 miliona dolara.
Milioni ili milijarde zarađenih dolara na bioskopskim blagajnama nisu pokazatelj kvaliteta filma, već pre svega potrebe publike za lakom zabavom, dobrog osluškivanja tržišta i želja konzumenata pokretnih slika, pažljivo planiranih reklamnih kampanja i neminovne finansijske nadmoći Holivuda nad ostatkom sveta.
Ivan Aranđelović
-----------------------------------------------------------
„Zona Zamfirova” najgledaniji srpski film
Najuspešniji srpski filmovi rangiraju se prema ukupnom broju gledalaca tokom bioskopske distribucije, a najgledaniji srpski film od 1995. godine do sada je „Zona Zamfirova” koju je videlo 1.082.052 gledaoca. Drugi na listi najgledanijih je „Mi nismo anđeli 2” (657.143), a treći „Lepa sela, lepo gore” (612.574). Na listi dalje slede: Munje (571.341), Ivkova slava (563.978), „Nož” (521.727), „Crna mačka, beli mačor” (507.735), „Podzemlje” (492.536), „Lajanje na zvezde” (418.847) i „Bure baruta” (382.028).
[objavljeno: 10/01/2010]
