Izvor: Blic, 28.Mar.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uterivači
Uterivači
Najnovije izdanje 'Kulturnog nokauta' (RTS) imalo je temu od koje je teško naći adekvatniju kad je reč o Srbiji u poslednjih nekoliko stotina godina, sa akcentom na petnaestak najsvežijih: egzorcizam. Poslušno prihvatajući prilično predvidivu podelu uloga - 'intelektualci' sa dozom cinizma, 'kler' sa dozom preterivanja - što je, minus predvidivost, već odavno zaštitni znak emisije Maje Uzelac, četvorica ljudi su govorila o fenomenu demonske opsednutosti i načinima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se takvi problemi saniraju i, eventualno, reše. Intelektualci su, po običaju, imali mišljenje, ali nisu ponudili nikakvo rešenje, dok su predstavnici crkve uglavnom iznosili direktna iskustva. Daleko najbolji utisak ostavio je katolički sveštenik koji je direktno učestvovao u obredima egzorcizma - njegovi stavovi i način izlaganja bili su najbliži pravoj meri stvari.
Negirati stvarno prisustvo demona u ljudima, moglo bi se zaključiti, nije samo glupo nego i opasno, jer se zlim silama, šta god bile, upravo tako otvara neograničen manevarski prostor. Glavna osobina inkarnacija zla - čije delovanje na ovom svetu se mora poštovati na način na koji se poštuje kompetentan sagovornik potpuno suprotnog mišljenja - jeste da se pojavljuju tamo gde im se najmanje nadamo i nikada ne izgledaju onako kako ih zamišljamo. Akcija demona je stvar ljudskog izbora, o čemu podjednako svedoči mračna srpska i globalna svakodnevica. Kad se demonska legija jednom pusti da nekontrolisano vršlja, gotovo je nemoguće obuzdati je, posebno ako odbijate da razumete simbolični i praktični smisao egzorcizma.
Izlazak iz istorije
Iznenadna smrt Stojana Cerovića (l949-2005), dugogodišnjeg komentatora 'Vremena', 'Danasa' i drugih nezavisnih glasila, izazvala je nevericu, zaprepašćenje i osećanje nenadoknadivog gubitka za srpsko novinarstvo u celini. Na uvodnim stranicama NIN-a Dušan Simić je potvrdio da je umro najbolji srpski komentator. A kad to napiše jedno od najuglednijih novinarskih imena od drugog svetskog rata naovamo, dugogodišnji urednik 'Politike' i glavni urednik NIN-a iz zlatnih godina ovog nedeljnika, vrsni komentator i specijalni izveštač sa najosetljivih tačaka sveta, onda to odista obavezuje.
Igrom gorke ironije, agencijska vest o Cerovićevoj smrti,koju su objavili svi bitniji listovi, imala je osnovne podatke o životnom putu i delu, ali je, pominjući prvu njegovu knjigu 'Bahanalije' (l993), propustila da pomene Stankovu drugu knjigu 'Izlazak iz istorije' (Fabrika knjiga, 2004) koja je objavljena krajem prošlog leta. Ova knjiga na 424 stranice gustog sloga donosi izbor Cerovićevih komentara i naknadnih beleški, iz prelomnih godina l999-2oo4. Knjiga je u našoj javnosti, osim prikaza u 'Vremenu' i 'Danasu' apsolutno prećutana, premda je reč o najvažnijem svedočanstvu ne samo o Cerovićevom spisateljskom stavu i moralnoj doslednosti, već i o tome šta se dogodilo u 'godinama koje su pojeli skakavci'.
Nije ona jedina tako olako preskočena, jer naše kulturno novinarstvo, uz retke izuzetke, naravno, uglavnom prati knjige proze i poezije, a kad je reč o teorijskim i dokumentarnim knjigama, pogotovu onih malih i sirotinjskih izdavača koji ne dele besplatne primerke novih izdanja, javna recepcija izostaje. A Cerovićeva knjiga je ne samo svedočanstvo o nepogrešivom analitičkom umu, već i o retkoj vrlini novinarskog čojstva da se kaže i imenuje sve, ali bez ličnih uvreda i 'spuštenih gaća'. Naslov knjige govori sve.
.jpg)
