Izvor: Blic, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavna kultura
Ustavna kultura
Zašto je to važno da Srbija bude država njenih građana, a ne Srba i ostalih?
Zato što je to stvar kulturno-civilizacijskog načela po kome država jeste servis građana, a ne najveće duhovno postignuće neke nacije. Najjednostavnije rečeno - zato što je potrebno završiti devetnaesti vek u Srbiji.
'Ovo je zemlja za nas/ovo je zemlja za sve naše ljude', pevao je Milan Mladenović. To je ona lepa i patetična pesma u kojoj se govori o >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << detinjem pogledu, o tome da se treba vratiti, da treba ostati, ne ići. Tako je pevao Milan onda kada je patriotizam već postao konjunkturna roba, kada je bio više od utočišta hulja - sredstvo za lakši lopovluk. Zemlja za sve njene ljude, to je zemlja u kojoj žive civili.
Zbrzavanje ustava, ta večita dilema, još od devedesete - 'ustav ili izbori', ponovo postaje ishodište istih onih kretanja u zatvorenom krugu besmisla. Zemlja za sve ljude jeste zemlja u kojoj njeni građani mogu obaviti svoje poslove tako da oni - ti poslovi - ni na kakav način nisu ugroženi zbog nečijeg etničkog porekla. To su tako jednostavne stvari, a mi se njima, zaboga, bavimo dvesta i kusur godina, od Francuske revolucije.
Cela ta stvar, osim toga, nema nikakve veze sa državnim spoljnim poslovima i njenim položajem u svetu. To je naša, domaća, kulturna tekovina. Budu li stvari rešene ovde, biće i spolja. Ne budu li - rešavaće ih se spolja. U kafani 'Evropa', u mestu Blace, blizu Kumanova, recimo. Ili u nekoj sličnoj krležijanskoj vukojebini.
Lepo bi bilo živeti u zemlji u kojoj se svi njeni građani osećaju dobro. To je tek mali uslov za normalnost.
Daljinac skrivenih želja
'Klik za savršen život' reditelja Frenka Koračija
Kad se pomeša sugestivnost tv-čarolije sa banalnošću čovekove zemne egzistencije, već smo na pola puta do uskakanja u virtuelni svet i gubljenja dodira sa stvarnošću, a to smo videli u fantastičnoj komediji Pitera Selersa o gospodinu Čensu. U filmu reditelja Frenka Koračija 'Klik za savršen život' (god. proizvodnje 2006. trajanje: l08 min) glavni junak, prezaposleni arhitekta Majkl Njumen (Adam Sendler) ne zna kako da usaglasi svoje radne obaveze sa zahtevima porodice. Prilikom lutanja robnom kućom dočeka ga luckasti naučnik Mort (Kristofer Voken) koji mu otkrije čarobnu spravicu: daljinski upavljač koji zamenjuje sve postojećespravice ove vrste, za garažu, video, mikro-pećnicu. Ali ovaj novi ima još nešto neviđeno: mogućnost da se zamrzne slika sopstvenog života, da se po njemu kreće napred i nazad. Majkl zamrzne psa koji neprekidno laje, ženu koja mu zvoca, šefa kojeg u tom 'zamrznutom' stanju propisno išamara, a onda počinje da preskače delove života koji mu se čine napornim i nepotrebnim. U završnici filma, najbolji deo koji vam neću otkriti, on će se suočiti sa gubitkom pamćenja, u pometnji šta se dogodilo u 'preskočenom'.
Ako ste gledali neke od prethodnih filmova poznatog američkog komičara Adama Sendlera, onda slutite šta vas čeka. Preskakanje sopstvenog života već smo videli u izvrsnom 'Večnom sjaju besprekornog uma' sa jednim drugim majstorom fizičke komike, Džimom Kerijem, koji je umeo da smiri svoju nestašnu prirodu. Sendler pak ne može da se otrese potrebe da koristi sve obrte svojstvene infantilnom modelu njegovih junaka. Film vas povremeno zasmeje, ali zato ima prizora koji vas zateknu s pitanjem 'kud sam zašao'. Stiv Martin i Bil Marej su izašli iz ove faze, a dok se to Sendleru ne dogodi, pogledajte ovu komediju, jer ima malo komedija u današnjem sumornom svetu. Junakovu ženu igra prelepa Kejt Bekingsejl. I nju ćete zapamtiti, premda ovde nije najbolje iskorišćena.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
