Izvor: Blic, 09.Avg.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspon i pad „Kajea“
Početkom sledeće godine, najznačajniji u svetu i najuticajniji filmski časopis „Kaje di sinema“ (Les cahiers du cinema) proslaviće šest decenija postojanja.
Nastao pod uredništvom i konceptualnom usmerenošću Andrea Bazena (1918-1958), stožernog imena u svetu filmske kritike, ove filmske sveske su među mladim saradnicima i kritičarima iznedrile čuveni novi talas sa danas klasičnim autorima kao što su Godar, Trifo, Romer, Rivet. Svojim novim radikalnim pogledom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na filmsku tradiciju „kajeovci" su u samoj Americi posredno izveli revoluciju u poimanju američkog doprinosa svetskom filmu.
To je već istorija, ali ono što se sa časopisom događalo u poslednjih dvadeset godina potpuno odudara od tradicionalne francuske brige za temelje nacionalne kulture. Francusko ministarstvo kulture koje godišnje izdašno finansira oko 300 dela domaćih filmskih autora, kao i dvadesetak međunarodnih filmskih festivala, uspelo je da čuveni „Kaje" prepusti na milost i nemilost slobodnom tržištu i preprodaji kao da je reč o srpskoj „glavi šećera". Pritisnuto materijalnom oskudicom, uredništvo „Kajea" prelazi 1998. u vlasništvo medijske grupe „Mond", a časopis menja smer, otvarajući široke prostore za TV i video-priključke, što je zbunilo tradicionalno čitalaštvo magazina.
Nezadovoljno daljim padom tiraža (to nikad nije bila jaka strana ovog izvanrednog časopisa), vođstvo „Monda" u februaru 2008. prodaje časopis engleskom izdavaču „Fedon presu", koji sada stavlja naglasak na internet izdanje, i to na engleskom. Čime se kida svaka bitnija veza sa francuskim filmom i saradnicima francuskog govornog područja. Od „Kajea" je ostao zvučan naslov, a Francuzi mogu da kažu „Nekad beše...".
