Izvor: Politika, 23.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspomene svetskog putnika
Danas ljudi više nemaju društvenu odgovornost za druge, jaz između bogate manjine i ekstremno siromašne većine zabrinjavajuće se širi, kaže za "Politiku" Vim Venders
Od našeg specijalnog izveštača
SOLUN, 22. novembra – Nemački reditelj Vim Venders, autor 40 kratkih i dugometražnih filmova (prvi je snimio 1967), centralna je ličnost 47. Solunskog filmskog festivala. Festival je priredio retrospektivu od 27 Vendersovih filmova koju prati velika izložba fotografija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegove supruge Donate u Muzeju fotografije, za studente i goste festivala organizovana je njegova master klasa, a na sinoćnoj uzbudljivoj svečanosti i dvorani Olimpion, uručena mu je nagrada "Zlatni Aleksandar" za izuzetan doprinos svetskom filmu. Svaki susret sa Vendersom je poput čitanja kakve zanimljive filmske knjige. Rado je pristao na intervju za "Politiku".
INTERVJU
● Solunska retrospektiva Vaših filmova pružila je mogućnost za podsećanje da ste na špicama veoma retko potpisani i kao autor scenarija. Bežite od pisanja?
– Već posle svojih prvih filmova shvatio sam da moj dar nije pisanje, u najmanju ruku, nije pisanje filmskih dijaloga. Moj dar je posmatranje stvari, osećaj za mesto i atmosferu, smisao za filmsku strukturu. Kada dođe red na pisanje, pogotovo na onaj deo kada treba da zamislim kako i šta filmski likovi treba da pričaju, suočim se sa tim da to ne umem. Scenarija sam pisao za svoje prve filmove, jer sam kao filmski stvaralac stasavao unutar onog što se zove teorija autora koja podrazumeva da filmski autor treba da bude i pisac, i reditelj, i glumac, i producent svojih filmova. Ali, ovu teoriju sam brzo napustio jer sam srećom shvatio da su u procesu pisanja, naročito u procesima glume i produkcije, drugi bolji od mene i da je bolje koristiti postojeće resurse i tuđe mogućnosti.
● U vremenu Vašeg filmskog odrastanja sedamdesetih godina prošlog veka, bilo je teško naći filmske pisce?
– Veoma teško i to upravo zbog teorije autora. Jer, onaj koji je umeo da piše, taj je i sam bio reditelj i pisao je za sebe. Ono malo scenarista koji su postojali tada u Nemačkoj, pisali su isključivo za televiziju a ne za film. Zato sam se ja okrenuo novelistima, književnicima čija sam dela poštovao – Peteru Handkeu, Semu Šepardu. Mnogo nas se tada okrenulo književnicima, jer francuski "novi talas" i nemački "novi film" sedamdesetih nije etablirao profesiju filmskog scenariste. Lično sam veoma srećan što radim sa filmskim piscima i producentima, ujedno poštujući autorsku ideju i to uz pomoć književnika.
● Vaša retrospektiva pokazuje tačnost Vaše svojevremene izjave da od seksa i violentnosti više volite saksofon i violinu na filmu?
– Nažalost, ogroman deo svetskog filmskog stvaralaštva pripada muškom svetu i moram da priznam da mi takva filmska vizija sve više postaje dosadna. U prirodi je žene da je ne privlači nasilje, ono privlači muškarce. Ako u istoriji filma pogledate ko su autori nasilnih ili ratnih filmova, među njima ćete naći zanemarljiv broj žena, jer one ne komuniciraju nasiljem. Uz nasilne video i kompjuterske igrice nećete naći žene, baš kao ni u salama u kojima se prikazuje pornografija. To nije njihov svet. Moram da priznam da me mnogo više privlači način na koji žene posmatraju svet. U svakom mirotvornom procesu na svetu zapazićete da je žena ta koja ga je osmislila i koja je nosilac inicijative. Ženu više privlači mir nego rat, ratovi su u prirodi muškarca. To, međutim, nije i moja priroda i kao filmski stvaralac smatram da je dužnost filma da pređe ogroman put kako bi, ako ne promenio, bar ublažio takvu prirodu i okruženje.
● Vi ste svetski putnik, putovanja i upoznavanje ljudi svojevremeno su bili razlozi da počnete da snimate filmove. Koji su danas razlozi da nastavite da ih snimate?
– Razlozi su u tome da vidim kako ljudi žive, da ih kulturološki bolje razumem, da shvatim njihovu tradiciju. No, danas postoji nešto što me zanima više nego bilo šta drugo i moji filmovi se time bave već duže vreme. To je narastajući jaz između bogatih i siromašnih svugde u svetu. U vreme kada sam ja odrastao većina ljudi pripadala je srednjoj klasi, a danas kada pogledam oko sebe vidim samo veoma bogatu manjinu i ekstremno siromašnu većinu i ništa između. To je nešto što me mnogo brine, baš kao što me brine i što ne vidim način na koji to može da se prevaziđe. Pogotovo u ovom vremenu izgubljenog socijalnog i društvenog verovanja i društvene odgovornosti. U vreme kada sam rastao u posleratnoj Nemačkoj ljudi su osećali odgovornost za druge ljude, za razliku od današnjeg trenutka kada se niko nizašta ne oseća odgovornim i odbija svaki vaš pokušaj da mu probudite odgovornost. Sve to vodi katastrofi, jer će se postojeći jaz sve više i brže proširivati.
--------------------------------------------------------------------------
Koljević naš predstavnik
SOLUN, 22. novembra – Na inicijativu poslenika Balkanskog filmskog fonda i Federacije scenarista Evrope, uz svesrdnu podršku festivalskih čelnika i Ministarstva za kulturu Grčke, u Solunu se održava i dvodnevna Konferencija evropskih scenarista.
Među uglednim filmskim piscima Evrope je i naš predstavnik, scenarista i reditelj Srđan Koljević, koji aktivno učestvuje u diskusijama na sve tri konferencijske teme: priča, prava i novac. Ove scenarističke teme precizno su razrađene i podeljene na zanimljive podgrupe, kao što su: "Biti scenarista u Evropi – sadašnja situacija", "Lektura i Šrajberova teorija", "Scenaristika u 21. veku", "Ispovest scenaristinog opasnog uma", "Finansijske implikacije u scenarističkom pisanju u Evropi"... Atmosfera na konferenciji pozitivna i konstruktivna, izlaganja šarmantna, često i duhovita kako i priliči ljudima od veštog filmskog pera...
Od današnjih festivalskih zbivanja, pažnju privlači nastup filma "Sutra ujutru" Olega Novkovića u takmičarskom programu "Balkanski pregled".
Dubravka Lakić
[objavljeno: 23.11.2006.]
