Izvor: Politika, 21.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uslovi ispunjeni, para nema
ULUPUDS u potpunosti ispunjava kriterijume Ministarstva kulture. – Očekuje se zvaničan stav Ministarstva kako bi se sve pojasnilo
Odluka Ministarstva kulture Republike Srbije da ne podrži programe Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera SrbijeULUPUDS-a i Udruženja likovnih umetnika Srbije ULUS-a, kao i da ne uključi stvaraoce Udruženja u koncipiranje onoga što se ovih dana prezentuje kao „umetnost od izuzetnog značaja” zahteva i profesionalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obrazloženje, kako navodi Tatjana Dejanović, predsednica ULUPUDS-a, u javnom pismu juče upućenom kulturnoj javnosti i medijima.Kako saznajemo u Ministarstvu kulture, zvaničan stav će uskoro biti poznat javnosti.
U ovom pismu Dejanovićeva, između ostalog, kaže:
– ULUPUDS i ULUS, dva najveća reprezentativna, republička umetnička udruženja u Srbiji, zajedno imaju preko 4200 članova, od toga više od 1000 samostalnih umetnika samo u Beogradu (od ukupno 1560). Oba obavljaju poverene poslove vezane za status samostalnih umetnika (javna ovlašćenja), poslove autorskog servisa, poslove oko realizacije umetničkih programa i to sa minimalnim brojem zaposlenih.
Predsednica ULUPUDS-anavodi da se značaj primenjene umetnosti i dizajna u našoj sredini vidi uglavnom onda kada se prikažu izložbe inostranih autora ili kolekcija kao što su, na primer, izložba italijanskog dizajna (MSU), izložba Tapija Virkale (MPU), izložba Rašida Karima, ili druge u okviru Design Week, posebno ako su medijski eksponirane ili se prirede „VIP”otvaranja. I, sve se završi na tome.
– Kod nas ne postoji strategija i vizija razvoja i značaja, jer umetnička – strukovna udruženja, nisu uključena u komisije, ili ne učestvuju u izradi dugoročnih državnih planova, nastavlja Tatjana Dejanović. – U uslovima kada je privreda Srbije gotovo zamrla, autori koji se bave primenjenom umetnošću i dizajnom prepušteni su sami sebi i svojim udruženjima. Od umetnika koji se kod nas bave primenjenom umetnošću i dizajnom očekuje se da „preskoče granicu” između „čiste likovne” i primenjene umetnosti. Takva tendencija je dovela do toga da se otvori mesto amaterima u kreiranju i izradi najrazličitijih upotrebnih predmeta. Šolju za kafu ne može zameniti video-rad. Odevni predmet se ne može zameniti performansom, islično, kaže Dejanovićeva i ističe da se programi ULUPUDS-a održavaju u prostorima koje Udruženje, od svog osnivanja 1953.godine, iznajmljuje ili dobrom voljom drugih institucija dobije na korišćenje.
Njihovi programi su otvoreni za posetioce, ulaznice se ne naplaćuju, te Ministarstvo ima obavezu da deo sredstava nameni za njihovu realizaciju;
Po kriterijumima, koji su navedeni u pregledu odobrenih projekata na konkursu, ULUPUDS u potpunosti ispunjava iste – zaključuje predsednica ULUPUDS-a na kraju svog pisma.
Ivana Stefanović, državni sekretar u Ministarstvu kulture, nedavno jeza „Politiku” navela da će sa ministrom Vojislavom Brajovićem biti razmotreno kako da se na neki drugi način pomognu programi ULUS-a i ULUPUDS-a.
U jučerašnjoj izjavi za naš list je rekla:
– Uočili smo probleme u radu i želimo da ih rešimo, u Ministarstvu kulture smo o tome razgovarali, alimoramo da sve razmotrimo i sa umetničkim udruženjima. Ne mogu još uvek ništa konkretno da vam kažem.
Na pitanje zašto ima tako mnogo komisija, Stefanovićeva je rekla:
– Ima ih petnaestak, za svaku oblast posebno, pre svega zato što želimo da u njima stručni ljudi odlučuju o određenoj oblasti, kako se ne bi desilo da, na primer, o pozorištu odlučuje neko ko nije kompetentan. Mi finansiramo određene projekte i trudimo se da budemo fleksibilni i dobronamerni. Kriterijumi nisu toliki problem koliko izvesna praksa, a komisije čine živi ljudi koji te kriterijume čitaju na različite načine. Istražujemo načine da budemo efikasni, a najvažnije nam je da u svemu učestvuju stručni ljudi.
Ivana Stefanović naglašava da su kriterijumi za dodelu sredstava za sufinansiranje umetničkih programa sugerisani od Kolegijuma Ministarstva kulture, a procedura je takva da komisije predlažu ministru i daju na uvid svoje predloge, a ministar Vojislav Brajović donosi finalnu odluku.
– S obzirom na to da su konkursi zatvoreni, probaćemo da finansiranje programa ULUS-a i ULUPUDS-a rešimo na neki drugi način. Tu postoji još jedno pitanje koje nije otvoreno, a to je organizacija i finansiranje umetničkih udruženja za redovan rad, jer to nisu male svote. Naprotiv. Dakle, ostaje da se vidi kako udruženja rade,rekla je Stefanovićeva.
Od Dimitrija Tadića u Ministarstvu kulture, inače sekretara komisije koja je odlučivala o sufinansiranju vizuelnih umetnosti, čuli smo sledeće:
– To je kompleksna priča i sprema se precizan odgovor koji će Ministarstvo kulture uputiti javnosti. Dakle, očekuje se zvaničan stav Ministarstva kulture kako bi se sve pojasnilo. Inače, svake godine Ministarstvo i komisije pripremaju kriterijume koji su u skladu i sa onima u Evropi. Uvek će biti ljudi koji će biti nezadovoljni.
-----------------------------------------------
Kinematografiji najviše sredstava
Ministarstvo kulture Republike Srbije je u 2008. godini odobrilo i izdvojilo 189.126.230 dinara na Konkursu za sufinansiranje projekata i programa koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i prezentaciji umetnosti i kulture. Zanimljivo je da su se na tom spisku našla 604 programa. Najviše novca namenjeno je kinematografiji 21.260.000 dinara, potom periodičnim publikacijama (20.000.000), pozorišnom stvaralaštvu (19.760.000), muzičkom (18.718.000), vizuelnom stvaralaštvu (16.850.000). Najmanje novca izdvojeno je za multidisciplinarne projekte (1.290.000).
Biljana Lijeskić
[objavljeno: 22/04/2008]
