Izvor: Politika, 16.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uski pogled na umetničku scenu
Prvi put u istoriji ULUS-a i ULUPUDS-a nisu dobili sredstva od Ministarstva kulture za finansiranje programa koji, po mišljenju komisije, nisu zadovoljili umetničke kriterijume
Prvi put u istoriji Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) i Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna (ULUPUDS) za godišnje umetničke programe od Ministarstva kulture nije dobilo ni dinara. Rezultati rada komisije za sufinansiranje umetničkih projekata iz oblasti vizuelnih umetnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (koju je naimenovao ministar kulture Vojislav Brajović u sastavu: Milica Tomić i Zoran Pantelić, slikari, i Jelena Vesić, kustos) izazvali su ovih dana burne reakcije na beogradskoj likovnoj sceni. Tim pre što su programi nekih drugih galerija poput „Haosa”, potom Kulturnog centra „Reks” ili Nezavisne umetničke asocijacije „Remont” dobili od Ministarstva kulture sredstva za svoje projekte.
Revoltiran takvom odlukom komisije, predsednik Upravnog odbora ULUS-a Saša Pančić uputio je javno pismo ministru Vojislavu Brajoviću, u kojem je, između ostalog, napisao:
„Zvanično obrazloženje takve odluke glasi da naši programi ne zadovoljavaju umetničke kriterijume. Svi projekti za Galeriju ULUS i Umetnički paviljon ’Cvijeta Zuzorić’ morali su da prođu selekciju Umetničkog saveta ULUS-a, relevantno su procenjeni i kao takvi uvršteni u program ULUS-a za 2008. Navešću predložene izložbe koje po vama ne zadovoljavaju umetnički kriterijum: Bijenale grafike, Olivera Grbić, Tafil Musović, Ilija Bosilj, Art Brut – Austrija, Josipa Pepa Pašćan, Iz postmodernizma u modernizam – Slovenija (Andrej Medved i Jerko Denegri), Miodrag Miša Popović, Nova slika, Nagrađeni na Jesenjim izložbama 1985–2005, Novi članovi ULUS-a, Prolećna i Jesenja izložba ULUS-a, kao i sve samostalne i autorske izložbe. ULUS ima oko 2500 članova različitih umetničkih izraza i likovnih poetika. Neozbiljno je sve njih tretirati kroz strogi koncepcijski šablon i bogatu umetničku produkciju siromašiti tako uskim pogledom, ali upravo se to desilo. Ovakvo ponašanje Ministarstva zaslužuje formu otvorenog pisma, koje neće moći da ispravi donetu odluku, ali će javnosti staviti na uvid pogrešnu kulturnu politiku, koju taj resor sprovodi u oblasti likovne kulture.”
Saša Pančić naglašava da je ovo pismo upućeno kako bi javnost saznala koje su izložbe odbijene.
– Imali smo potrebu da to ne ostane skriveno ispod žita, a članovi komisije su istomišljenici unutar jednog pogleda na kulturu, ne pokrivaju celokupnu scenu i isključivi su – smatra Pančić.
Kada se prelista spisak onih koji su dobili sredstva Ministarstva kulture može se videti da su Galerija „Zvono” i Nezavisna umetnička asocijacija „Remont” dobile po 1.700.000 dinara, Centar za kulturnu dekontaminaciju 800.000 dinara, Galerija „Haos” 400.000 dinara, Kulturni centar „Reks” oko 300.000 dinara itd. O velikoj „prašini” koja je pratila rezultate konkursa, Darka Radosavljević, direktorka Nezavisne asocijacije „Remont”, za „Politiku” je rekla:
– Sva umetnička udruženja dobila su od Ministarstva kulture sredstva za tekuće održavanje, ali ne i za programe. Mnoge nebudžetske galerije su dobile sredstva, kad je reč o programima. Mi smo svi konkurisali, i ne znamo po kojoj logici se odlučivalo. Smatramo da nije korektno da se ne odobre sredstva ULUS-u. Mi se, inače, izdržavamo kroz programsku delatnost, dok ULUS finansira grad i država. E, sad, postavlja se pitanje zašto su ta sredstva za raspodelu ove godine manja nego ranijih godina, a pre nekoliko meseci se govorilo da je budžet veći. Možda bi trebalo promeniti propozicije, da se različite kategorije razvrstaju. Na primer, da se odvoji finansiranje putovanja umetnika i organizacija, budžetske i nebudžetske organizacije i pojedinci. Znam da ove godine niko nije dobio sredstva za putovanja. Recimo, grupa „Ilegalni poslastičari” nije dobila novac za put u Šangaj, gde je trebalo da postavi tablu „Ulica Kraljevića Marka”, i to na ćirilici.
Komentar Borke Božović, umetničke direktorke Galerije „Haos” bio je :
– ULUS je trebalo da dobije sredstva za svoje programe, ali i Galerija „Haos” je svojim radom zaslužila sredstva. Mada mi taj novac od Ministarstva kulture dobijamo tek na kraju godine, kad realizujemo većinu svojih programa. Na ta sredstva mi moramo da platimo porez državi, tako da ih mi velikim delom ponovo vratimo u državnu kasu. Ne znam ko je bio u komisiji i kako je procenjivao, ali ne mogu da verujem da su programi ULUS-a toliko loši da ne zaslužuju sredstva od Ministarstva. I, još nešto, svi mi između sebe ravnopravno komuniciramo, borimo se i za njih kao i za sebe.
Ivana Stefanović, državni sekretar u Ministarstvu kulture, povodom nezadovoljstva članova ULUS-a, izjavila je:
– Komisija je neprikosnovena u svom radu i imali su pravo da dele novac po svojim kriterijumima. Oni su svoje predloge prosledili ministru, a on to može da prihvati ili ne. U slučaju komisije za likovnu umetnost, ministar je intervenisao malo. Ali, i mi smo primetili da nijedan program ULUS-a i ULUPUDS-a nije prošao. Nismo hteli komisiju da dezavuišemo, i ministar je to prihvatio. To ne znači da nećemo ponovo sve razmotriti. Čitava jedna oblast ili kurs se ne stimuliše, i to je čudno. To je tema o kojoj ćemo razgovarati i gledaćemo da pronađemo način da neki program ova dva udruženja pomognemo. Princip je da se sredstva budžetskih obveznika dele putem stručnih komisija, ali ako uočimo nepravilnosti želimo da intervenišemo... Kad se ministar bude vratio sa puta, svakako ćemo o tome razgovarati.
-----------------------------------------------------------
Zidovi, čekić i kanap
– Apsolutno nije istinito zvanično obrazloženje na koje se poziva Saša Pančić, da komisija smatra da programi ULUS-a ne zadovoljavaju umetničke kriterijume, kaže Milica Tomić, član komisije. - Naš prioritet je bila podrška umetničkoj produkciji koja je oduvek kamen spoticanja, i najveći problem sa kojim se suočavaju umetnici. Kako umetnici finansiraju svoje radove? Ovo pitanje se nikad ne postavlja i mi smo prvi put hteli da izađemo u susret ovom problemu upravo zbog toga što smo insistirali na: kvalitetno osmišljenim i jasno predstavljenim individualnim autorskim projektima (umetnika, kustosa i drugih kulturnih radnika). Izlagačke institucije oduvek „pljačkaju” fondove umetnika, a čitav izlagački i konceptualni standard koji i danas nude umetnicima može se svesti na tri reči: zidovi, čekić i kanap i kao neka novost ovih dana „monitor i projektor”. Međutim, koliko je zahtevno strukturiran produkcijsko-izlagački proces, to znaju samo umetnici koji to finansiraju sami. S obzirom na minimalan budžet za vizuelne umetnosti smatramo da izlagački problemi institucija koje su na budžetu grada i Republike blokiraju i onemogućuju produkciju vizuelne umetnosti. Kad su u pitanju institucije, naši prioriteti su bili programi i projekti institucija koje nisu na budžetu i koje promovišu savremenu umetnost i kritički razmatraju društvene, političke i medijske okolnosti.
Biljana Lijeskić
[objavljeno: 17/04/2008]
