Izvor: Blic, 23.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uši na kilo
Uši na kilo
Dok bazam Wiesbadenom, volim da gledam izloge. Jednog dana, u samom centru grada, bacim pogled u jedan posve neobičan i umalo da se salamandrljam, buljeći u njega. A, tamo -ima i šta nema. U tom divnom šarenilu i haosu, ugledam i jednu oveću zakrpu od hartije, na kojoj je ručno ispisano - POSUDJE NA KILO! Uštinem se, procvrljim nešto kroz zube (protiv uroka), jer puna mi kuća nekih rasparenih i okrnjenih šerpi, tiganja, lončića i ostalih andrmolja, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zbog samo neke sitnice ne mogu da koristim. Ovako, milina. Udjem i kažem, molim vas dvesta grama drške za tiganj. On stavi na vagu, kaže neku siću od love, a ja trk kući da sve namontiram. Ili, imam neke uši od jedne divne šerpe, koja je bila toliko otmena, da su joj te uši ostale čitave, kad je jednog dana bupnula na pod i razbila se. Jer, dizajner je uši napravio od metala, kako i dolikuje, a šerpu od stakla, ko da je nedajbože čaša. I kad god pogledam te metalne uši, krenu mi suze. Jer me podsete na pokojnu šerpu. Sad i taj problem ima da rešim. Kupiću dva kila šerpe. Cenim da će prodavac da mi kaže, kako šerpa ima sto grama više. E, pa nek joj skine uši i onda smo kvit. Uostalom, ko ga je tukao po (njegovim) ušima, da napiše ono u izlogu.!? Kad je na kilo -seci tamo, gde kupac kaže. Čudno mi jedino što prodavnica nikad nije otvorena. Osim, ako neko nije klepio vlasnika po (njegovim) ušima, zato što nije bio poslušan, pa kod kuće stavlja hladne obloge. Moram da se raspitam za onog dizajnera, koji je mojoj šerpi napravio nesalomive uši. Da preporučim gosn prodavcu i ja nešto korisno, kao što to on čini nama - kupcima.
