Izvor: Politika, 08.Jun.2010, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uranjanje u virtuelno
Na pomen mučnine koji može da se javi gledanjem filma u 3D bioskopu, Oliver Grau podseća na panorame 19. veka, od kojih se ljudima takođe vrtelo u glavi
Danas smo slikama okruženi na najrazličitije načine: milijarde njih viđamo svakodnevno na televiziji, internetu, mobilnim telefonima, u slike „uranjamo” i nismo uvek svesni njihove moći.
Međutim, virtuelnost umetnosti i likovnog prostora, pa i života, nije ništa novo, posmatrač je postavljen u „hermetički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zatvoren slikovni prostor privida” još od vremena antike, a u naše vreme otvara sve novije dijaloge slike i sveta – posredstvom novih tehnologija i medijske umetnosti. Upravo o tome govori uvaženi gost Beograda Oliver Grau, šef Odeljenja za nauku slike na Univerzitetu Donau u Kremsu, u Austriji, i gostujući predavač na univerzitetima širom sveta. Njegova knjiga „Virtuelna umetnost: od opsene do uranjanja”, u izdanju „Klija”, i izvrsnom prevodu sa engleskog Ksenije Todorović, predstavljena je juče u prostorijama ovog beogradskog izdavača.
Inače, Oliver Grau svoja istraživanja posvetio je istoriji medijske umetnosti, istoriji uranjanja i osećanja, istoriji, ideji, i kulturi teleprisutnosti, genetičke umetnosti i veštačke inteligencije. Bio je i rukovodilac projekta Immersive Art – Umetnost uranjanja, Nemačke naučne fondacije čiji je tim 1998. godine formirao prvu međunarodnu bazu podataka digitalne umetnosti www.virtualart.at.
Čedomir Vasić, profesor Univerziteta umetnosti, govoreći o značaju Grauove knjige, podsetio je na to da je virtuelnost prisutna u svakoj umetničkoj aktivnosti. Posmatrač ulazi u stvarnost dela i postaje njegov deo.
– Grau ovaj fenomen opisuje počev od velikog friza u Vili misterija u Pompejima, koji je nastao 60. godine pre nove ere, preko širokog pregleda evropske tradicije likovnih prostora privida, u renesansi i baroku, do panorama 19. veka, zatim pojave filma i odnosa Sergeja Ajzenštajna prema ovoj umetnosti, koju je smatrao najsavršenijom. Ova studija pokazuje da su se ljudi svakoga doba izuzetno trudili da proizvedu što veću iluziju uz pomoć tehničkih sredstava koja su im tada bila na raspolaganju. Gledalac uranja u ambijent i postaje deo okruženja. Međutim, novi mediji su svojevrsno sredstvo virtuelne umetnosti, koja menja naš odnos prema svetu – rekao je Čedomir Vasić.
Profesor Oliver Grau objasnio je da su studije medijske umetnosti novo polje koje objedinjuje različite discipline, počev od istorije umetnosti, preko antropologije, psihologije, do studije medija.
– Živimo u vremenu revolucije slike i medija, u kojem i prirodne nauke uvode ove pojmove. Jedni govore o propasti sveta, drugi nagoveštavaju raj. Ono što je važno jeste da ove fenomene posmatramo sa distance i kritički. Danas su mogućnosti izražavanja pojačane, nova su sredstva dizajna, suočavamo se sa naučnom revolucijom i pomacima u nano-fizici, a i novi načini izražavanja u umetnosti nisu bolji, lakši su. Pored toga, potrebno je stvoriti sve veće baze podataka, kao naučne instrumente, i pravu dokumentaciju digitalno-virtuelne umetnosti, zbog toga što se mnogi od njih gube brzim dolaskom novih. Uz sve je neophodno očuvati kritički pogled na virtuelno, i upravo neki umetnici virtuelno upotrebljavaju kako bi razvili kritičko mišljenje i usprotivili se zatvaranju u određeni sistem mišljenja – objašnjava Oliver Grau.
Postavlja se pitanje može li čovek u svojoj evoluciji dostojno dalje da prati evoluciju tehnologije? Oliver Grau ne poriče značaj tradicionalne umetnosti i slike, znati crtanje pre svega – kako kaže, i ukazuje na neprikosnovenu ulogu posmatrača. Novi mediji samo olakšavaju poimanje umetnosti. Na pomen mučnine koji može da se javi gledanjem filma u 3D bioskopu, Grau podseća na panorame 19. veka, od kojih se ljudima takođe vrtelo u glavi, dok im taj osećaj nije postao uobičajen, pa zatim i dosadan. Stoga savetuje kritičko korišćenje novih medija i sumnja da će doći do ere potpunog iluzionizma i opsene.
Marina Vulićević
[objavljeno: 09.06.2010.]
