Izvor: Blic, 19.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ura, tortura!
Ura, tortura!
Pojava i nastup 'Gangbangersa' u emisiji 'Timofejev' (B92) ponovo je probudila temu tretmana savremene popularne muzike na televiziji. Činjenica da nekoliko godina najatraktivniji beogradski sastav još uvek nema diskografski dokaz postojanja govori u prilog nepostojanju relevantne muzičke industrije čiji koreni nisu na Ibarskoj magistrali. Činjenica da je televizijski tretman ljudi koji se bave muzikom iz pobuda i sa rezultatima koji ih stavljaju izvan obora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vulgarnog estradnog iživljavanja na nivou kurioziteta vraća najmasovniji medij u vreme kad je rokenrol još uvek bio doživljavan kao fenomen sa neizvesnim rokom trajanja. Samo što je sada neuporedivo gore: rokenrol i srodne forme svedeni su na dekoraciju (nastup 'Gangbangersa' u 'Timofejevu' upravo je izuzetak koji potvrđuje pravilo, otkrivajući deo značajnog energetskog potencijala koji takvi programski potezi poseduju), a glas aktivnih eksponenata te scene potpuno je utišan. Kada ste poslednji put, izuzimajući trenutke na TV 'Metropolisu' ili MTS-u, jedinoj relevantnij pop TV koja se prošetala po skoro svim kanalima i trenutno se može gledati zahvaljujući subotičkom kanalu 'Super', videli da se neka televizija ozbiljno i motivisano, shvatajući smisao takvog poteza i znajući kako da ga iskoristi na zadovoljstvo još uvek veoma brojne ciljne grupe, bavi bilo kojom ličnošću, ili temom iz ove oblasti? Šta bi mogao biti razlog? Nasleđe devedesetih (koje su, uzgred, kakve god da su bile, u ovom smislu bile bolje)? Podmukla nezahvalnost vlasti? Zavera? Potpuna, neodgovorna inertnost ljudi iz medija, uslovljena nedostatkom projekcije lične koristi? Duh zemlje i vremena? Šta god da je, kao što bi rekao Frenk Zapa, tortura ne prestaje.
Novi krug u Monci
Početkom ove godine, oni koji imaju nešto bolje od pilećeg pamćenja (oko osam minuta) setiće se kako je odjednom uskovitlana golema medijska prašina oko početka snimanja nastavka 'Poslednjeg kruga u Monci'. Doveden je iz Italije 'poznati evropski reditelj' (inače nepoznat u ozbiljnijem filmskom svetu), ritualno je izvedeno snimanje prve scene uz prisustvo buljuka gostujućih zvezda koje će se u filmu pojaviti jednom i nikad više. A onda se zastalo. Na sva zvona najavljena je italijanska glumica Monika Beluči, našeg poznatog glumca skolili su novinari pitanjima da li je spreman da se ljubi sa tom lepoticom. Naš čovek, dobro vaspitan, ali i iskusan u sličnim frtutmama, dobro se držao, odbivši da skače u bazen u kojem još nema vode. A onda se otkrilo da 'poznati evropski reditelj' nije zadovoljan scenarijom (što nije sačekao kraj snimanja), potom su krenula nagađanja da li će neobaveštenu Moniku zanemiti Šeron Stoun ili Brižit Bardo (baš bi bilo zanimljivo da prekine višedecenijsku filmsku dijetu vozeći se u Monci).
Čemu ovo podsećanje? Na ovom primeru se videlo koliko su popustila merila novinara koji prate film i kulturu, kako su i one redakcije koje neprekidno grme protiv tablodizacije srpskog novinarstva olako popustile u trci da zamajavaju svoj čitalački plebs. Potcenjivanje inteligencije iliti zdravog razuma korisnika medija donosi neprijatne posledice. Ali, neprofesionalizmu nema leka: upravo ovih dana krenula je kampanja za novi film koji će režirati poznata TV voditeljka, a da nema ni scenarija, niti filmskog budžeta, niti ičeg ozbiljnog. Ma, nek se pleše!
