Izvor: Blic, 09.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uporno glavom u zid
Uporno glavom u zid
Retrospektiva filmova Želimira Žilnika koja se održava u okviru Belefa 03, zbog nestabilnog vremena je sa letnje scene na Kalemegdanu premeštena u salu Doma omladine. Sinoć su prikazani Žilnikovi filmovi: 'Rani radovi', Pioniri maleni', 'Žurnal o omladini na selu, zimi', 'Nezaposleni ljudi', 'Žene dolaze' i 'Lepe žene prolaze kroz grad'. Večerašnji program prediviđa filmove 'Sedam mađarskih balada', 'Crni film', Utisak u Jasku', 'Bruklin-Gusinje', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Tito po drugi put među Srbima', 'Cosmogirls', 'Marble Ass' i 'Exit ujutru'.
Selektor programa vizuelnih umetnosti na ovogodišnjem Belefu, Jovan Čekić, na jučerašnjoj konferenciji za štampu rekao je da je uključivanje filmova Želimira Žilnika u program Belefa značajno jer 'uspostavlja most između umetnosti šezdesetih godina prethodnog veka i dvadeset prvog veka', dok je Miroljub Stojanović iz Instituta za film, tim povodom naglasio da je Želimir Žilnik 'jedan od najznačajnijih savremenih evropskih reditelja čiji filmovi već spadaju u nasleđe novog milenijuma'.
Govoreći povodom retrospektive svojih fimova, Žilnik se posebno osvrnuo na poziciju ljudi koji se bave ovakvom, neformalnom vrstom filma: 'Bavim se filmom od sredine šezdesetih godina i uvek su okolnosti za nas bile loše. I to je nešto što je sasvim prirodno. Međutim, ako neko udara glavom o zid i ako to čini dovoljno dugo, napraviće udubljenje u zidu'.
Žilnik je zapravo oduvek bio na ničijoj zemlji. Kada nije mogao da radi na filmu opredeljivao se za TV dokumentarce u kojima je na provokativan način istraživao prožimanja dokumentarnog i igranog filma. Bez obzira na to da li je reč o većem ili manjem stepenu fikcionalnosti u njegovim ostvarenjima, Žilnik filmu pre svega pristupa kao svojevrsnom sredstvu za javno iznošenje poruka, zaključaka, stavova. on se trudi da svoje junake navede na što veći broj neobičnih retoričkih ispada, uz demonstraciju njihovih veština, koje bi što upečatljivije narušile sliku o socijalističkoj ili demokratskoj 'utopiji'.
U Srbiji ne postoji autor koji je tako dosledno i u tako dugom periodu istrajao na ideji socijalnog i političkog filma kao scenarista i reditelj Želimir Žilnik. Služeći se specifičnim rediteljskim metodom zasnovanom na saradnji sa akterima i njihov pristanak da se i u dokumentarnim filmovima predstavljaju kao glumci spremni za artističke egzibicije, Žilnik je kreirao igru punu životnosti koja izlaže podsmehu svaki pokušaj ukalupljivanja naroda od strane vlasti.
Zadivljujuća vitalnost koju je Žilnik pokazivao u svim fazama svog rada, njegova provokativnost kada je reč o ideološkim formulama i ignorancija autorskog narcizma vezanog za reprezentativnost prilikom promovisanja vlastitog dela, načinili su od ovog autora jedinstvenu pojavu u okviru evropskog filma. Žilnik je, uz Dušana Makavejeva, ujedno i jedini domaći reditelj koji je svojim ostvarenjem (u Žilnikovom slučaju to su 'Rani radovi', 1969) diktirao najnovije filmske trendove na našem kontinentu.
Uprkos brojnim interpretacijama njegovog dela najpreciznije određenje vlastitog autorskog postupka dao je upravo Žilnik.
- Zašto da se skriva činjenica da posmatranje utiče na posmatrano? Zašto da ljudi ne daju izjave kakve su im po volji i kakve smatraju delotvornim, zašto da ne poziraju ako im se pozira, zašto da ne glume za kameru, zašto da se ne guraju u kadar ako im je do toga, zašto da ne psuju i skrnave ako smatraju da to nekoga može da zezne ili da zabavi? Zašto da se ne dokumentuje i o takvim pokušajima ljudi, pokušajima da pri snimanju dokumentarnog filma utiču na javnu sliku o sebi samima i o svetu u kome žive? - rekao je svojevremeno Žilnik. Ž. J. - S. R Biografija
Želimir Žilnik je rođen 1942. godine u Nišu. Tokom studija prava bavio se amaterskim filmom, a u profesionalnu kinematografiju je ušao krajem šezdesetih godina dokumentarnim filmovima ('Žurnal o omladini na selu zimi', 1967; 'Pioniri maleni, mi smo vojska prava, svakog dana ničemo ko zelena trava', 1967; 'Nezaposleni ljudi, 1968) i dugometražnim igranim filmom 'Rani radovi' (1969) za koji je dobio 'Zlatnog medveda' u Berlinu. Drugi dugometražni igrani film 'Paradies' (1976) realizovao je u Nemačkoj. Nakon povratka iz Nemačke posvetio se radu na televiziji. Pored brojnih TV drama realizovao je i filmove 'Druga generacija' (1983), Lijepe žene prolaze kroz grad' (1986), 'Tako se kalio čelik' (1988), 'Marble Ass' (1995) i 'Kud plovi ovaj brod' (1998).
