Izvor: Politika, 11.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uneskova zastava na Romulijani
Zaječar – Na rimskoj carskoj palati Romulijana od danas će se vijoriti zastava Uneska, pod čijom zaštitom je ovaj arheološki dragulj zvanično od jula ove godine. Tako će se konačno ostvariti san akademika Dragoslava Srejovića, najupornijeg i najuspešnijeg među desetinom naših arheologa i konzervatora koji su ovaj prostor istraživali neprekidno, počev od 1953. godine. Srejoviću se na timočkom području najpre posrećio Lepenski vir, a od kada je došao na Gamzigrad 1970. pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do smrti 1996. godine, konačno su razjašnjene sve nedoumice o nastanku i ulozi monumentalne građevine. Presudno je bilo leto 1984. godine, kada je istraživačka ekipa prof. Srejovića u jugozapadnom delu palate pronašla kameni blok arhivolte, od tufo peščara, na kojoj je uklesan natpis Feliks Romulijana (Srećna Romulijana).
Ali, i posle toga, pa i posle nekoliko drugih kapitalnih otkrića na Gamzigradu, slavni istraživač strahovao je, sve do smrti, da li će ovaj grandiozni kompleks građevina, sa mozaicima i spomenicima izuzetne vrednosti, dobiti pravu zaštitu. Njegov poslednji zavet, na skupu u Narodnom muzeju u Zaječaru, 14. septembra 1996. godine, dva i po meseca pre njegove smrti, bio je da Gamzigrad što pre dođe pod zaštitu Uneska, kako se ne bi izgubio u korovu. Konačno se i to dogodilo i Gamzigrad bi sada mogao da počne novi život. Zaštićen i uređen na pravi način, kao što je to predviđeno usvojenim prostornim planom ovog kompleksa, gamzigradski dragulj bi trebalo da predvodi, kako je već zamišljeno, budući razvoj timočkog kulturnog turizma. Turističke nomade, naše i belosvetske, privlačili bi, pored Gamzigrada, i okolni timočki arheološki biseri, kao što su Šarkamen, Lepenski vir, Trajanova tabla, Pontes kod Kladova, Ravna kod Knjaževca i, svakako, obližnja Medijana u Nišu.
Današnjoj svečanosti u Gamzigradu, povodom prijema Romulijane pod zaštitu Uneska, kako je najavljeno, prisustvovaće i republički ministar kulture Vojislav Brajović. On će se obratiti prisutnima u svečanom programu i podići na jarbol zastavu Uneska. Dobrodošlicu učesnicima poželeće i Božidar Ničić, predsednik zaječarske opštine, a zatim će biti dodeljena priznanja predstavnicima Arheološkog zavoda Republike Srbije, republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Filozofskog fakulteta u Beogradu i Milki Čanak-Medić, jednom od prvih istraživača.
-----------------------------------------------------------
Mozaik za Broza
Prvi mozaik (venatori) u Gamzigradu otkrili su 2. juna 1953. godine Đorđe Mano Zisi i Vekoslav Popović. Taj mozaik je 8. juna 1961. godine bio poklonjen Josipu Brozu Titu, da bi Zaječarcima konačno bio vraćen 14. decembra 1995. godine.
Između 1989. i 1993. godine na brdu Maguri, iznad palate, akademik Srejović otkrio je grobove cara Galerija, graditelja palate i njegove majke Romule, a 1990. godine u tom kompleksu sakralnih objekata pronađeno je i 99 zlatnika iz rimskog perioda.
Kao vrhunac svega, juna 1993. godine pronađena je i glava sa biste imperatora Galerija, od crvenog egipatskog porfira.
[objavljeno: ]
