Izvor: Politika, 26.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Unesko u Srbiji
Kulturna i prirodna dobra Srbije u monografiji na srpskom i engleskom jeziku
Izdavačka kuća "Pravoslavna reč" iz Novog Sada objavila je bogato ilustrovanu monografiju "Unesko u Srbiji", štampanu sa blagoslovom patrijarha Pavla, koja je juče svečano predstavljena u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu.
O ovoj knjizi, koja na 466 strana velikog formata, na srpskom i engleskom jeziku, prezentuje kulturna i prirodna dobra Srbije upisana ili kandidovana za listu Uneska, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << govorili su episkop žički Hrizostom, Jovan Ćirilov, predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom, prof. dr Lidija Amidžić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije, prof. dr Radovan Bigović, protojerej stavrofor, i Zoran Gutović, direktor "Pravoslavne reči". U umetničkom delu programa učestvovali su hor Umetničkog ansambla Vojske Srbije "Stanislav Binički", dramski umetnici Ružica Sokić, Ljiljana Blagojević i Nenad Maričić, i pojac Pavle Aksentijević sa grupom "Zapis".
Monografija "Unesko u Srbiji", prema podacima izdavača, predstavlja naša kulturna dobra upisana na listu Uneska: Stari Ras i Sopoćane, Studenicu, Visoke Dečane, Gračanicu, Pećku patrijaršiju i crkvu Bogorodice Ljeviške, zatim Miroslavljevo jevanđelje i arhiv Nikole Tesle, koji pripadaju Uneskovoj listi "Pamćenje sveta", kao i park Golija koji je proglašen rezervatom prirode Uneska.
Pored srednjovekovnih manastira Kosova i Metohije koje je Unesko svrstao u grupu kulturnih dobara izloženih opasnosti, u ovoj monografiji predstavljena su prirodna i kulturna dobra koja su nominovana ili kandidovana za upis u registar Uneska: Gamzigrad (do 1. jula se odlučuje da li će ući na listu Svetske baštine) i nacionalni parkovi i spomenici prirode: Šar-planina, Đerdap, Deliblatska peščara, Đavolja varoš, Obedska bara, Gornje Podunavlje, Kučajske planine, Stara planina i Prokletije. Autori monografije "Unesko u Srbiji" su dr Slobodan Mileusnić, Jovan Ćirilov, Zorica Civrić, Jelena Kalderon, Branka Ivanić, Branka Stojković-Pavelka, prof. dr Lidija Amidžić i drugi. Recenzenti izdanja su Dragoljub Najman, ambasador Srbije pri Unesku, i prof. dr Radovan Bigović. Knjiga je ilustrovana sa više od hiljadu fotografija Dragana Bosnića, Radovana Popovića i Branislava Grubača.
Episkop žički Hrizostom ukazao je na važnost interesovanja Uneska za srpsko kulturno i prirodno blago, koje je kroz vekove očuvalo svoju autentičnost, a Jovan Ćirilov je rekao da spomenici, ni kad se ozvaniče na Preliminarnoj listi niti kad se nađu na listi Uneska, nemaju nikakvu drugu privilegiju osim obaveze da se država, na čijoj se teritoriji nalaze, o njima dvostruko više brine. Prema rečima prof. dr Radovana Bigovića, monografija "Unesko u Srbiji" svedoči da naša zemlja nije "tamni vilajet", već da ima kulturna i prirodna dobra uvrštena u svetsku baštinu. Govoreći o prirodnoj raznovrsnosti Srbije, i težnji da do 2010. godine bude zvanično zaštićeno 11 odsto njene teritorije, prof. dr Lidija Amidžić posebno je istakla hitnost zaštite Šar-planine i Prokletija.
M. Vulićević
[objavljeno: 26.06.2007.]
