Izvor: Politika, 23.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro koreograf Moris Bežar
Jedna od legendi baleta 20. veka, francuski igrač i koreograf Moris Bežar, umro je juče u Lozani. Ne dočekavši tako svoju poslednju baletsku predstavu "Put oko sveta za 80 minuta", čija je svetska premijera zakazana za 20. decembar u ovom švajcarskom gradu, gde je Bežarova trupa, njegova škola Rudra i dom. Slavni umetnik, rođen u Marseju, poslednjih godina često je pobolevao i ovu svoju poslednju bitku izgubio je – u 81. godini života.
Sa mnogo koraka, i svojih i tuđih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Moris Bežar ispisivao je svoju izuzetnu umetničku biografiju. U njoj je mnogo predstava i dobrih igrača sa kojima je radio, nekoliko trupa koje je vodio, a posebno se pamti njegov Balet 20. veka, sa sedištem u Briselu. Viđen je i u našoj bivšoj zemlji, doduše u Zagrebu i na Dubrovačkim letnjim igrama. U Beogradu smo Bežara očekivali prošle jeseni, ali loše zdravlje opet je presudilo: došla je samo njegova trupa iz Lozane i predstava "Balet za život". Na sceni u "Sava centru", bila je to "predstava za dva festivala", most preko koga se iz 40. Bitefa prelazilo u 38. Bemus. Što se pomenutog Bitefa tiče, žiri "Politike" je svoju tradicionalnu nagradu na lanjskom festivalu dodelio upravo Morisu Bežaru.
Njegovi i umetnički putevi nekih naših značajnih ljudi iz sveta igre često su se ukrštali. U svojoj ranoj koreografskoj fazi Bežar je sarađivao sa Miloradom Miškovićem, igračem koji je tada već osvojio Pariz. Bežar mu je poverio ulogu Prometeja, a takođe je igrao i u njegovom "Visokom naponu". Jedan od svojih najslavnijih baleta, a reč je o "Boleru", koji je radio na muziku imenjaka Ravela, postavio je za našu Dušku Sifnios. Predstava je sa velikim uspehom izvođena i na sceni Narodnog pozorišta: Duška okružena "jatom" beogradskih igrača... Kasnije su se u tom liku predstavljale i slavne Karla Frači, Suzan Farel, Maja Plisecka... Takođe i naša Ljubinka Dobrijević, inače sa suprugom Petrom niz godina Bežarov igrač i asistent. Bilo je i naše talentovane "dece" u njegovim školama.
Sin filozofa, Moris Bežar kao da je nastojao da to i sam bude, ali u svetu igre. Valja zapisati jednu njegovu ispovest: "Ja egzistiram kroz svoje balete i preko svojih baleta. U njima je sadržano sve što volim, sve moje uspomene, ljubavi, prijatelji, drugovi...". Kada bismo izređali sve naslove trebalo bi nam redova koliko i za čitav ovaj tekst. Navešćemo zato samo neke, koji su Bežara učinili jednim od najvećih u istoriji igre: "Posvećenje proleća", "Simfonija za usamljenog čoveka", Betovenova "Deveta simfonija", "Varijacije za jedna vrata i jedan uzdah", "Romeo i Julija", "Bakti", "Nižinski, božiji klovn", "Naš Faust"...
[objavljeno: ]
