Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 26.Okt.2010, 07:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umrla pesnikinja Vesna Parun
ZAGREB - Najistaknutija hrvatska pesnikinja druge polovine 20. veka Vesna Parun, umrla je u Stubičkim Toplicama, u 88. godini, javila je Hrvatska televizija. Vesna Parun rođena je 10. aprila 1922. na ostrvu Zlarin, kod Šibenika, gde joj je otac radio kao opštinski činovnik koji je često bio premeštan i ostajao bez posla, zbog čega je brojna familija sa četvoro dece živela u prilično teškim uslovima.
Dobar deo detinjstva i mladosti provela je kod tetke u Splitu, u Biogradu na >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Moru i u Šibeniku. Osnovnu školu je završila na ostrvu Visu, a gimnaziju je pohađala u Šibeniku i Splitu, gđe je 1940. maturirala. Bila je odličan učenik i već se od 14. godine izdržavala podučavanjem. U jesen 1940. upisala je studije romanistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
Kad je buknuo rat, bežala je u Split, a 1942. vratila se u Zagreb i s familijom živela u prigradskom naselju Sesvete odakle joj je brat otišao u partizane i ubrzo poginuo. Posle rata nastavila je studije na Filozofskom fakultetu, ali je tada upisala čistu filozofiju.
Učestvovala je na radnoj akciji na izgradnji pruge Šamac-Sarajevo 1947. godine, a zbog bolesti i nesrećne ljubavi prekinula je studije. Od 1962. do 1967. boravila je u Bugarskoj gde se udala, razvela i vratila u Zagreb, gde je pisala pesme, kako za odrasle tako i za decu, pa je neizostavna u nastavnim programima za niže razrede.
Iz Zagreba, zgrožena politikom Franje Tuđmana i HDZ-a, početkom rata 1991. otišla je u Beograd, odakle se nakon nekog vremena vratila u Zagreb. Od 2000. je živela i lečila se u Stubičkim Toplicama. Iako je bila prećutkivana tokom devedesetih, poslednjih godina je od hrvatskih vlasti dobijala priznanje i nagrade za pesnički rad.
Vesna Parun potpuno se predala književnom radu postavši prva žena u hrvatskoj književnosti koja je živela, pa makar i skromno, isključivo od književnosti i za književnost. Poznate su joj pesničke zbirka "Zore i vihori", "Sto soneta", "Olovni golub" i "Salto mortale" i knjige "Crna maslina" i "Apokaliptičke basne".
