Izvor: Politika, 26.Jun.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost u vreme Velikog rata
Bečki Leopold muzej je trenutno jedina muzejska institucija u Austriji koja se Prvim svetskim ratom bavi iz ugla istorije umetnosti
„Specijalno za Politiku”
Beč– Za postavljanje izložbe o austrijskoj umetnosti za vremePrvog svetskog rata i uprkos njemu, verovatno, ne postoji idealnije mesto od Leopold muzeja koji je u posedu nekih od najznačajnijih dela austrijskih slikara XX veka. Naziv ove postavke, koja može da se pogleda do 15. septembraje„I pored >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svega– umetnost!”, čiji su kustosi Ivan Ristić, Štefan Kucenberger i Elizabet Leopold.
Kao uvod u izložbu, izloženi su eksponati koji nemaju neposredne veze sa umetnošću, među njima osmrtnica cara Franca Ferdinanda i manifest Franca Jozefa „Mojim narodima” potpisan 28. jula u Bad Išlu, kojim je objavljen rat Srbiji. Ovaj manifest se čuva u Državnom arhivu Austrije i retko može da se vidi u svome originalu. Poseta Leopold muzeju je retka prilika da se izbliza prouče prva stranica i faksimili ostatka dokumenta. O euforiji nacije koja se spremala za veliki rat, svedoče citati dvadeset i pet savremenika, na primer Artura Šniclera i Štefana Cvajga, a jedan od litografskih plakata iz tog doba kojima se stanovništvo pozivalo da učestvuje u zajmovima za rat, pokazuje snagu proratne propagande. Kao nemi komentar, nad eksponatima se nadvija politička karta Evrope u trenutku izbijanja rata.
Ivan Ristić nam kaže da je fenomen masovnog umiranja i stradanja igrao veliku ulogu u početnoj fazi koncipiranja ovog dela izložbe. Kao moderni komentar na dešavanja od pre 100 godina stoji „Tepih” (1994) umetnice Veronike Drajer– bojno polje sa plastičnim vojnicima veličine 18 milimetara, koje ukazuje na svu apsurdnost ratovanja u kome ljudi, koji ginu nizašta, i po kojima se „komotno može gaziti”.
Posetilac će možda primetiti i karikaturu Hansa Štrohofera, u kojoj se srpski kralj Petar Karađorđević i Nikola Prvi Petrović kriju u krošnji drveta dok im odozdo močugom preti Vitorio Emanuele, koju je teško dešifrovati.„Kralj Nikola je bio Emanuelov tast i kasnije su se praktično borili na istoj strani. Verovatno se radi o konfliktu vezanom za pretenziju Srbije da dobije prilaz moru”, objašnjava Ristić i naglašavada je to samo pretpostavka.
Obrada teme umetnosti u ratu počinje uvodom u opus tirolskog slikara Albina Egera-Lijenca. Na početku, kao većina njegovih savremenika patriotski nastrojen, umetnik je slikao herojske kompozicije među kojima i „Vojnike u jurišu” (1915), koja ima verziju na kojoj se vide zelene i plave uniforme kao simbol bratstva po oružju Austrijanaca i Nemaca. Naslikani vojnici čine jedan neprobojni zid, lišeni su individualnosti i fizionomija u zajedničkom –„napred”. Kao pragmatičar koji je pravio kompromise, Eger-Lijenc je naslikao i ulje na platnu „Bezimena” (1916) sa fronta u Istočnoj Galiciji, koje je za nemačko područje adaptirao u kompoziciju „Severna Francuska”. Iste te godine menja odnos prema ratu i u jednom časopisu objavljuje pacifistički tekst u kome opisuje pustoš doživljenu na frontu. Po okončanju rata, naslikaće jedno od svojih kapitalnih dela – „Protest mrtvih” (1920), optužnicu preminulih vojnika koji se dižu iz grobova i pitaju zbog čega su morali da umru.
KPQ – Štab ratne propagande je osnovan na dan objavljivanja rata Srbiji sa ciljem da slikom, tonom i rečju pozitivno utiče na javno mnjenje. Imao je vrlo komplikovanu organizacionu strukturu, a postojalo je po odeljenje za fotografiju i film, slikarstvo, vajarstvo i za ratne izveštače, za koje su radili neki od poznatih pisaca, čak i Robert Muzil i Štefan Cvajg. Organizacija je zapošljavala oko 400 slikara najrazličitijih profila – od radikalnih ekspresionista do klasičnih akademskih slikara i do kraja rata je organizovano četrdesetak izložbi propagandnog karaktera sa radovima nastalim na liniji fronta. Na izložbi u Leopold muzeju se može videti izbor plakata za domaće, ali i internacionalne izložbe austrijske umetnosti (potonje održavane u zemljama koje su za vreme rata imale neutralan status– u Holandiji, skandinavskim zemljama i Švajcarskoj), kao i selekcija slikarskih radova izlaganih tokom rata. Jedna od najzapaženijih izložbi tog tipa je bila u Stokholmu septembra 1917, a interesantno je da su na njeno otvaranje došli čak i diplomatski predstavnici neprijateljskih zemalja. Izložbi u Stokholmu, na koju su radove poslali, između ostalih, i Klimt i Šile, u Leopold muzeju je posvećena posebna pažnja.
Kustosi izložbe su pozvali savremene umetnike iz zemalja sa kojima je Austrougarska bila u ratnom konfliktu da daju svoj komentar na Prvi svetski rat – Raluku Popu (Rumunija), Paulu de Pijetri (Italija), Dmitrija Gutova (Rusija), Marka Lulića (Austrija) i srpskog umetnika Rašu Todosijevića koji je ispod instalacije „Krvavo krštenje” – četiri kade koje formiraju krst poprskan krvlju, postavio kofere među kojima se nalazi jedan vojnički kovčeg izvesnog Florijana Distelbergera, austrijskog vojnika koji se iz rata nikada nije vratio.
----------------------------------------------
Šile kao portretista ruskih zarobljenika
Egon Šile je pri regrutaciji 1915. mobilisan za vojnu službu bez puške. Posle kratkog vremena provedenog u Pragu, prekomandovan je u Beč gde je stražarno sprovodio ruske zarobljenike. Pošto je radio u logoru za oficire, Šile se sretao sa aristokratama koji su ga očigledno fascinirali svojim obrazovanjem. Sa njima je provodio dosta vremena u toku kog je izradio veliki broj portreta, od kojih se desetak nalazi na izložbi u Leopold muzeju.
Minijaturan presek Šileovog umetničkog razvoja tokom ratnih godina je dat u prostoriji koja pokazuje selekciju radova od njegove nervozne „špicaste” faze sa suvonjavim, žgoljavim i bolesnim telima, do potonje koju odlikuju intenzivnije boje i zdravije ljudske fizionomije. Jedan od njegovih radova je uzet i kao motiv izložbenog plakata. Radi se o crtežu nastalom još 1910, a grafički obrađenom i objavljenom u književnom časopisu „Zov” 1912, u izdanju posvećenom ratu.
Marina Rihter
objavljeno: 27.06.2014.
